Култура је мозаик, а песници његове везе. Стваралаштво Светислава Мандића (1921–2003) садржи више поетичких рукаваца разгранатих у следећим стручним и научним областима: ликовна уметност, књижевност, филологија, лингвистика, историографија, просопографија, историја уметности, конзервација и туризмологија. Задатак зборника радова Поетика Светислава Мандића огледа се у томе да пружи целовитији увид у Мандићев литерарни рад, на првом месту песнички, са освртом на индивидуални таленат или креативне књижевноуметничке пасаже обојене аутореференцијалношћу у његовим студијама, есејима и чланцима. Светислав Мандић је објавио укупно шест књига нових (...) и изабраних песама: Двојица (у коауторству са Велимиром Ковачевићем, 1940), Кад млидијах живети (1952), Милосно доба (1960), Песме, са илустрацијама Александра Дерока (1966), Песме, у избору Николе Кољевића (1990), Звездара и друге песме – избор аутора (1995). Заступљен је у бројним антологијама: Зоран Глушчевић, У време несигурно. Поезија инспирисана фрескама (1969); Safet Burina, Panorama poslijeratne hercegovačke poezije (1973); Владета Кошутић, Светска духовна лирика (1984); Стеван Тонтић, Ружа вјетрова: из савременог пјесништва Босне и Херцеговине (1988); Stevan Tontić, Novije pjesništvo Bosne i Hercegovine (1990); Јосип Ости, Врт дивљих ружа (1989); Стеван Радовановић – Душан Батиница, Српски манастири и поетска реч (1990); Стојан Бербер, Српска љубавна поезија (2002); Ненад Ступар – Ненад Кебара, Осам векова светосавског песништва (2003); Нова Зора, бр. 1, 2004, 42; Ненад Грујичић, Антологија српске поезије (2012); Ранко Поповић, Ми знамо судбу: антологија српског пјесништва о националном страдању у XX вијеку (2018); Јован Пејчић, Поезија и свето. Српско духовно песништво (2019) и др. Рецепција песничких књига Светислава Мандића у времену њиховог настанка и објављивања у највећем делу била је књижевнокритичка и често није имала довољно широк херменеутички замах да осветли све пасаже њихових свеукупних поетичко-естетичких исходишта. Књижевноисторијски и књижевнотеоријски осврт на песников рад проналазимо у предговорима Петра Марјановића и Николе Кољевића. До сада је о делу Светислава Мандића публикован један зборник радова – Светислав Мандић у српској књижевности и култури (Бања Лука: Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци), настао је у оквиру пројекта Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци под називом „Књижевно-умјетничко дјело и заоставштина Светислава Мандића” (2019– 2021), под руководством проф. др Саше Шмуље. Пројекат је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Владе Републике Српске. ** Међународни научни скуп „Поетика Светислава Мандића” одржан је 4. октобра 2023. године на Филозофском факултету у Новом Саду поводом две деценије од упокојења песника. Организатори скупа су Одсек за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, на основу Протокола о научној сарадњи (бр. 02-200/1) који је потписан 15. марта 2022. године – потписник је проф. др Исидора Бјелаковић. Зборник и скуп саставни су део ширег научноистраживачког пројекта који обухвата три научна скупа и три монографске публикације: пурпурну, плаву и жуту. Прву смо успешно објавили 2020. године – Савремено српско песништво и ново средњовековље: византијске теме и мотиви; зборник радова Анђели у књижевности (2023) јесте византијско плава књига, док је зборник Поетика Светислава Мандића – жута. Дугујемо велику захвалност проф. др Саши Шмуљи за савете и сугестије; помоћ у проналажењу међународних контаката и за уступљену грађу, фотографије и литературу; као и целом Одсеку за српску књижевност без чије подршке не би било могуће извести подухват. Уз вредан и добро организован тим са четири одељења: Организациони одбор, Научни одбор, Тим за превођење и Oрганизациони одбор изложбе Светислав Мандић – Прича о зографу успели смо да ускладимо динамику рада, рокове и обавезе, како би скуп и зборник били урађени по највишим стандардима научне заједнице у Србији и Републици Српској. Одржавање научног скупа подржало је укупно шест институција. Наставно-научна већa Филозофског и Филолошког факултета похвалила су иницијативу, подржала скуп и Зборник радова. Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност обезбедио је финансијска средства за штампу Зборника и организовање скупа. Туристичка организација Града Новог Сада донирала је промотивне пакете и туристичку туру са лиценцираним туристичким водичем за све учеснике скупа. Матица српска и Музеј града Новог Сада отворили су своја врата како би туристички обилазак попримио и културноисторијске ноте. Посебно смо захвални Галерији фресака Народног музеја у Београду и кустосу Бојану Поповићу на уступљеним фотографијама Мандићевих копија фресака. О скупу је остао и траг у медијима: РТС, РТВ, Радио „Беседа”, Вечерње новости, Дневник, Политика којима се овом приликом захваљујемо. Организациони одбор чине вредни људи који су „Поетици Светислава Мандића” пружили подршку пре, за време, и након скупа; као и у припреми ове публикације. У склопу одбора је и Тим за превођење – колегинице и колеге са Одсека за англистику који су преводили апстракте и резимее научних радова, као и посвећена група студената волонтера. Вредним рецензентима дугујемо велику захвалност за професионални приступ разноврсним истраживачким усмерењима. Истраживачи чије смо реферате чули на научном скупу долазе нам из: Бањалуке, Београда, Новог Сада, Ниша, Источног Сарајева и Сремске Митровице. Већина учесника скупа су млади истраживачи, али је у свакој сесији било присутно и по неколико професора као неизоставна подршка. Скуп су свечано отворили: продекан за науку проф. др Зоран Пауновић; у име Одсека за српску књижевност Филозофског факултета проф. др Наташа Половина; представник Катедре за Србистику Филолошког факлултета Универзитета у Бањој Луци – проф. др Саша Шмуља и моја маленкост. У пленарном делу скупа проф. др Саша Шмуља изложио је предавање на тему „Светислав Мандић у српској књижевности и култури”, а радни део био је организован у три сесије. У првој сесији тематски оквир задржан је на вези песникове поетике и културе. У другој је било речи о видљивом и невидљивом, а у трећој о вишестепеној слици Мандићевој – ликовној и песничкој. *** Радови у зборнику Поетика Светислава Мандића, укупно 18, настали су након плодних дискусија на истоименом скупу. Распоређени су у три прегледне једнаке целине: „Песник културе”, „Поезија видљивог и невидљивог” и „Песник вишестепене слике”. Четврто поглавље „Избор из литературе” садржи изворе и избор из библиографије. Последње поглавље „Прилози” сачињено је од песникових фотографија, фотографије легата и скенираних насловница свих збирки песама. Огледи су посве разноврсни, обухватају широк лук тема, идеја и херменеутичких замаха, због чега Зборник пружа целовитији увид у поетику Светислава Мандића отварајући нова читања и смерове тумачења. Остаје да Поетика Светислава Мандића, попут песникових стихова, рашким очима прошлости сагледа будућност и покуша да испуни задата очекивања. Записано у Новом Саду 4. XII 2023. са мишљу на годину 1208. (shrink)