The Kantian tradition is one of the most influential in moral, legal and political philosophy, and in the theory of justice. This article aims to analyze the problem of the abstractness of the «categorical imperative», as well as those aspects, in which this problem was actualized in contemporary philosophy. To this purpose, the author analyzes the concept of justice of such scholars of XX century as R. Stammler, P. Novgorodtsev, G. Radbruch, J. Rawls, J. Habermas, and others. In the course (...) of the study, historical-genetic, historical-comparative, formal-legal, systemic, and other methods are used. As a result, the author comes to the conclusion that the problem of the abstractness of the “categorical imperative” can be explicated in seven different aspects, forming various scientific discourses: 1) in the idea of natural law with changing content; 2) in the nature of the social ideal, which can only be postulated, but not justified; 3) in the discursive, and therefore contextual nature of legal norms arising from the postulated social ideal; 4) in admitting, in exceptional cases, intentionally unfair norms, taking into account the real possibility of putting the ideal into practice; 5) the possibility of understanding the legal ideal as the egoism of individuals under the condition of reciprocity; 6) the need to take into account the equality of opportunities; 7) in the matter of the fairness of the election and domination of those or other legal constructions, determined by the goals of social institutions. In the end, the author draws conclusions regarding the relevance and the results of the scientific discourses named by him. (shrink)

Култура је мозаик, а песници његове везе. Стваралаштво Светислава Мандића (1921–2003) садржи више поетичких рукаваца разгранатих у следећим стручним и научним областима: ликовна уметност, књижевност, филологија, лингвистика, историографија, просопографија, историја уметности, конзервација и туризмологија. Задатак зборника радова Поетика Светислава Мандића огледа се у томе да пружи целовитији увид у Мандићев литерарни рад, на првом месту песнички, са освртом на индивидуални таленат или креативне књижевноуметничке пасаже обојене аутореференцијалношћу у његовим студијама, есејима и чланцима. Светислав Мандић је објавио укупно шест књига нових (...) и изабраних песама: Двојица (у коауторству са Велимиром Ковачевићем, 1940), Кад млидијах живети (1952), Милосно доба (1960), Песме, са илустрацијама Александра Дерока (1966), Песме, у избору Николе Кољевића (1990), Звездара и друге песме – избор аутора (1995). Заступљен је у бројним антологијама: Зоран Глушчевић, У време несигурно. Поезија инспирисана фрескама (1969); Safet Burina, Panorama poslijeratne hercegovačke poezije (1973); Владета Кошутић, Светска духовна лирика (1984); Стеван Тонтић, Ружа вјетрова: из савременог пјесништва Босне и Херцеговине (1988); Stevan Tontić, Novije pjesništvo Bosne i Hercegovine (1990); Јосип Ости, Врт дивљих ружа (1989); Стеван Радовановић – Душан Батиница, Српски манастири и поетска реч (1990); Стојан Бербер, Српска љубавна поезија (2002); Ненад Ступар – Ненад Кебара, Осам векова светосавског песништва (2003); Нова Зора, бр. 1, 2004, 42; Ненад Грујичић, Антологија српске поезије (2012); Ранко Поповић, Ми знамо судбу: антологија српског пјесништва о националном страдању у XX вијеку (2018); Јован Пејчић, Поезија и свето. Српско духовно песништво (2019) и др. Рецепција песничких књига Светислава Мандића у времену њиховог настанка и објављивања у највећем делу била је књижевнокритичка и често није имала довољно широк херменеутички замах да осветли све пасаже њихових свеукупних поетичко-естетичких исходишта. Књижевноисторијски и књижевнотеоријски осврт на песников рад проналазимо у предговорима Петра Марјановића и Николе Кољевића. До сада је о делу Светислава Мандића публикован један зборник радова – Светислав Мандић у српској књижевности и култури (Бања Лука: Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци), настао је у оквиру пројекта Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци под називом „Књижевно-умјетничко дјело и заоставштина Светислава Мандића” (2019– 2021), под руководством проф. др Саше Шмуље. Пројекат је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Владе Републике Српске. ** Међународни научни скуп „Поетика Светислава Мандића” одржан је 4. октобра 2023. године на Филозофском факултету у Новом Саду поводом две деценије од упокојења песника. Организатори скупа су Одсек за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, на основу Протокола о научној сарадњи (бр. 02-200/1) који је потписан 15. марта 2022. године – потписник је проф. др Исидора Бјелаковић. Зборник и скуп саставни су део ширег научноистраживачког пројекта који обухвата три научна скупа и три монографске публикације: пурпурну, плаву и жуту. Прву смо успешно објавили 2020. године – Савремено српско песништво и ново средњовековље: византијске теме и мотиви; зборник радова Анђели у књижевности (2023) јесте византијско плава књига, док је зборник Поетика Светислава Мандића – жута. Дугујемо велику захвалност проф. др Саши Шмуљи за савете и сугестије; помоћ у проналажењу међународних контаката и за уступљену грађу, фотографије и литературу; као и целом Одсеку за српску књижевност без чије подршке не би било могуће извести подухват. Уз вредан и добро организован тим са четири одељења: Организациони одбор, Научни одбор, Тим за превођење и Oрганизациони одбор изложбе Светислав Мандић – Прича о зографу успели смо да ускладимо динамику рада, рокове и обавезе, како би скуп и зборник били урађени по највишим стандардима научне заједнице у Србији и Републици Српској. Одржавање научног скупа подржало је укупно шест институција. Наставно-научна већa Филозофског и Филолошког факултета похвалила су иницијативу, подржала скуп и Зборник радова. Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност обезбедио је финансијска средства за штампу Зборника и организовање скупа. Туристичка организација Града Новог Сада донирала је промотивне пакете и туристичку туру са лиценцираним туристичким водичем за све учеснике скупа. Матица српска и Музеј града Новог Сада отворили су своја врата како би туристички обилазак попримио и културноисторијске ноте. Посебно смо захвални Галерији фресака Народног музеја у Београду и кустосу Бојану Поповићу на уступљеним фотографијама Мандићевих копија фресака. О скупу је остао и траг у медијима: РТС, РТВ, Радио „Беседа”, Вечерње новости, Дневник, Политика којима се овом приликом захваљујемо. Организациони одбор чине вредни људи који су „Поетици Светислава Мандића” пружили подршку пре, за време, и након скупа; као и у припреми ове публикације. У склопу одбора је и Тим за превођење – колегинице и колеге са Одсека за англистику који су преводили апстракте и резимее научних радова, као и посвећена група студената волонтера. Вредним рецензентима дугујемо велику захвалност за професионални приступ разноврсним истраживачким усмерењима. Истраживачи чије смо реферате чули на научном скупу долазе нам из: Бањалуке, Београда, Новог Сада, Ниша, Источног Сарајева и Сремске Митровице. Већина учесника скупа су млади истраживачи, али је у свакој сесији било присутно и по неколико професора као неизоставна подршка. Скуп су свечано отворили: продекан за науку проф. др Зоран Пауновић; у име Одсека за српску књижевност Филозофског факултета проф. др Наташа Половина; представник Катедре за Србистику Филолошког факлултета Универзитета у Бањој Луци – проф. др Саша Шмуља и моја маленкост. У пленарном делу скупа проф. др Саша Шмуља изложио је предавање на тему „Светислав Мандић у српској књижевности и култури”, а радни део био је организован у три сесије. У првој сесији тематски оквир задржан је на вези песникове поетике и културе. У другој је било речи о видљивом и невидљивом, а у трећој о вишестепеној слици Мандићевој – ликовној и песничкој. *** Радови у зборнику Поетика Светислава Мандића, укупно 18, настали су након плодних дискусија на истоименом скупу. Распоређени су у три прегледне једнаке целине: „Песник културе”, „Поезија видљивог и невидљивог” и „Песник вишестепене слике”. Четврто поглавље „Избор из литературе” садржи изворе и избор из библиографије. Последње поглавље „Прилози” сачињено је од песникових фотографија, фотографије легата и скенираних насловница свих збирки песама. Огледи су посве разноврсни, обухватају широк лук тема, идеја и херменеутичких замаха, због чега Зборник пружа целовитији увид у поетику Светислава Мандића отварајући нова читања и смерове тумачења. Остаје да Поетика Светислава Мандића, попут песникових стихова, рашким очима прошлости сагледа будућност и покуша да испуни задата очекивања. Записано у Новом Саду 4. XII 2023. са мишљу на годину 1208. (shrink)

У статті подається короткий огляд прагматичного емпіризму Джеймса, емпіризму Дьюї, неопрагматистських ідей Рорті, огляд метамоделей Крейга щодо теорії комунікації. На основі даного огляду авторка обґрунтовує необхідність радикалізації прагматизму та аналізує його вплив на комунікаційні дослідження. Досліджується теорія комунікації Роберта Крейга, яку він розглядає як практичну дисципліну. Доводиться, що всі теорії комунікації є взаєморелевантними, якщо їх адресують у практичний життєвий світ, в якому «комунікація» вже є багатозначним терміном. Кожна традиція теорії комунікації походить з риторичних посилань на певні загальноприйняті уявлення про комунікації, (...) оскаржуючи інші переконання. Взаємодоповнення та напруженість традицій породжують теоретичний метадискурс, який перетинається з існуючим практичним метадискурсом у суспільстві та потенційно інформує про нього. За попередньою схемою комунікативного поля риторична, семіотична, феноменологічна, кібернетична, соціально-психологічна, соціокультурна і критична традиції теорії комунікації вирізняються властивими способами визначення комунікації та проблем спілкування, метадискурсивними словниками та метадискурсивними загальними поняттями. Запропоновано порівняльну аргументацію між традиціями, розглянуто результати для теоретичної роботи та дисциплінарної практики в цій галузі. (shrink)

Purрose of the рaрer is to emphasize affinity and succession in the aррroaches of Descartes and Kierkegaard to the interpretation of key factors of their philosophical search. It could be implemented through understanding such viewpoints of both thinkers as a) appropriate reasons for human existence; b) possible factors for human freedom as a condition of self-actualization; c) original approach to prove the existence of God. Theoretical basis. The use of phenomenology and hermeneutics enable us to comprehend the key philosopher’s ideas (...) as the manifestation of their personalities. Originality. The author believes that it is quite right to refer to the philosophy of the early modern period as a form of its demand fulfillment for human development. An essential prerequisite for revealing the toрic of the article is a focus on the latest investigations of Descartes’ philosophy, which demonstrate the anthropological significance. Since Kierkegaard’s viewpoint was developed through depersonalized understanding of philosophy, related motives of their thoughts are expressed by emphasizing their personal motives of philosophizing. This affinity is reflected firstly, in distancing from depersonalized and dehumanized world view; secondly, in religion-oriented search and proof of God’s existence based on human nature. Conclusions. Due to the modern state of historical and philosophical science, it is possible to argue that Descartes and Kierkegaard had content-related philosophizing motives, which are close to current search. Interpreting Descartes’ anthropological project by Kierkegaard, the author states the accepted determining influence of Hegel’s philosophy interpretation in general and his interpretation of Descartes, in particular. This argument allows to understand Kierkegaard’s search as Hegel’s deconstruction, because further uncritical retention and reproduction of his viewpoints are evaluated as a threat to fulfill human spiritual calling. A common and important thing in the views of both thinkers is their strong interest in individual and personal aspects of human nature as a constituent factor of God’s existence. (shrink)