У овом раду бавићемо се проблемом картезијанског дуализма супстанција у светлу Персове критике „духа картезијанизма“. Веру у интуитивно сазнање и наглашавање индивидуализма Перс види као два главна обележја тог духа, због чега ћемо највише пажње посветити управо њима. Полазна идеја рада јесте та да се картезијански дуализам, посматран у светлу прагматичке критике, испоставља првенствено као епистемолошки и методолошки проблем, а не као засебни метафизички проблем диспаратних супстанција.