Abstract
Три су битне претпоставке за разумевање еротологије Анице Савић Ребац, а то су: 1. однос филозофије и књижевности; 2. специфичност њене методе; 3. мистичка духовна историја. У овом раду ће се настојати да се покаже како Аница Савић Ребац има кохерентно схватање двострукости и јединства Ероса у грчкој филозофији и књижевности, које је у извесним сегментима и оригинално. Ући ће се у продуктиван, критички дијалог са кључним рефлексијама о Еросу Анице Савић Ребац како би се одредили домети и границе њене „мистичке” еротологије, која је превасходно платонистичке провенијенције. У том контексту ће се показати да је њено полазно становиште у испитивању Ероса филозофско, као и то да у њеном тексту доминира филозофско промишљање.