Abstract
Tokom dvadesetog veka na engleskom govornom području uspostavljen
je standardni narativ rane moderne filozofije prema kome se svi autori ovog perioda
dele u dve škole mišljenja: racionalističku i empirističku. Glavni cilj postavljen u ovom
tekstu jeste da se ispitivanjem centralnih odlika ovog narativa pokaže njegova nepot-
punost i neadekvatnost u prikazivanju filozofskih odnosa koji su postojali među figu-
rama sedamnaestog i osamnaestog veka. Videćemo da su u poslednjih nekoliko dece-
nija iznete ubedljive kritike ove teorije, kojima se predočavaju njeni glavni nedostaci.
Drugi cilj ovog rada jeste da se, analizom tekstova Imanuela Kanta, pokaže da on nije
odgovoran za stvaranje i širenje ovog narativa, iako se u sekundarnoj literaturi često
ističe suprotno.