Razlika između prikaza vrhunskog sportaša nekad i danas možda se najbolje ocrtava u točki susreta kiborg-teorije i studija o sportu. Rekonceptualizacija pojma ‘sportaš’ u tome se smislu otvara kao pomak od ‘prirodnoga’ ka ‘umjetnom’. Tijekom ljudske povijesti vrhunski sportaši uvijek su bili doživljavani kao na određeni način ‘ne-prirodni’ i slavljeni kao heroji koji su nadvladali granice svojih prirodnih tijela. Današnji sportski događaji privlače više gledatelja nego ikada ranije, a oštra konkurencija podiže i same standarde i kriterije natjecanja. Sportovi koji privlače (...) mase gledatelja već su odavno predstave ‘nakaza’; gledateljima na stadionima ili pred televizorom u udobnosti njihovih domova gotovo je nemoguće zamisliti da bi i sami ikad mogli postići tako super-mišićavo tijelo sa super-brzim refleksima. Staromodni krv, znoj i suze još su uvijek negdje prisutni, iako inkorporirani u napredna dostignuća moderne tehno-kulture. Mnoštvo pitanja koja proizlaze iz takve perspektive pronašla su svoje mjesto za raspravu u relativno novom pluriperspektivnom pristupu izazovima biotehnološkog doba – bioetici. Bioetika nudi platformu za dijalog o bitnim pitanjima današnjice, dijalog koji nadrasta disciplinarne, stručne, historijske i kulturološke pozicije. Takav diskurs suočava se, međutim, sa pluralizmom u pristupima kao i metodološkim barijerama te pretpostavlja stvaranje odgovarajuće teorijske podloge. Ovaj rad će izdvojiti samo neke problemske točke koje u području sporta plastično ocrtavaju nedostatnosti postojećih monoperspektivno orijentiranih koncepcija. U tome smislu, naglasit će se samo neki simptomi koji ukazuju na dezorijentiranost svakodnevnog življenja, a koji se na osoben način prikazuju u sportu: krhkost etičkih pozicija sadržanih u konceptima »duha sporta« i fair playa u sučeljavanju sa znanstveno-tehničkim napretkom, objektivacija tijela, te porast interesa za aktivnostima visokog rizika. U ovome radu navedena obilježja razumijevaju se kao znakovi potrebe za nadilaženjem redukcionističkih i monoperspektivnih pristupa, donedavno dominantnih, a koje osobit bioetički pristup ima mogućnosti nadići. (shrink)

Aristotel v Politiki razlikuje med govorico in glasom. Glas pomeni racionalno, pravično, koristno in razumljivo,medtem ko je glas živali nesmiselno zavijanje, ki pomeni nepravičnost, nekoristnost in nerazumnost. To razlikovanje je močno vplivalo na zahodno filozofijo. Ta esej trdi, da je razlikovanje »govor/glas« nerazumen in samouničevalen diskurz; resnično mednarodna filozofija ali nova knjižna republika bi morala zavreči to razlikovanje in namesto tega zagovarjati eksplozijo nacionalne filozofije, plodna kitajska nacionalna filozofija bi morala poskusiti reševati svoje lastne probleme s pomočjo kritičnega mišljenja ne (...) pa s ponavljanjem teorije in izkustva drugih. V dobi bie-modernosti morajo kitajski učenjaki v celoti upoštevati specifičnost sodobne kitajske družbe ter odvreči psevdo-modernost, predlagati različne zhuyi ob tem ko sledi avtentičnost modernosti. Koristen kitajski zhuyi ne bi smel biti omejen na kitajsko perspektivo in bi moral imeti globoko medsebojno delovanje z mednarodnim akademskim svetom, da bi lahko promoviral bolj odprto in bolj svetovljansko filozofijo. (shrink)