Aktivnost integracije i distribucije prožima cjelokupni čovjekov jezik, mišljenje i djelovanje; njegov praktični i teorijski um, uz pomoć malog broja operacija (konjunkcija, negacija, kvantifikacija) koje čine logičke konstante, sabire i razdjeljuje varijabilne elemente jezika, svijeta i mišljenja u beskonačne konačnosti (skupovi, klase, relacije, atributi) u kojima se koreliraju realne stimulacije i virtualne simulacije, čijom se konstrukcijom, rekonstrukcijom i dekonstrukcijom formiraju i transformiraju "dobro uređene formule" jezičko-gramatičkih i mentalno-psiholoških struktura koje se u svijetu saznanja imenuju pojmom svijeta, pojmom jezika, pojmom duha. (...) Svijet pojmova, koji se uzima u kvantificiranoj formi govora / "(x) (Fx) / kao realni ili egzistentni, a u substitutivnoj formi / " { x : Fx}" / kao virtualni ili subzistentni zbog apstraktnosti klasa i relacija, konstruira mrežu multipliciranih logičkih općenitosti, njihovih relacija ili zakonitih sukcesija koje se mogu izraziti, parafrazirati i prevesti iz jedne notacije u drugu salva veritate ed salva congruentia. (shrink)

Depuis 1967, Donald Davidson defend l'idée qu'une théorie de la signification pour une langue naturelle doit prendre la forme d'une théorie tarskienne de la vérité. Je me propose ici d'exposer les grandes lignes de l a conception davidsonienne de la sémantique des langues naturelles et de chercher à préciser en quel sens une theorie tarskienne de la vérité pour une langue L constitue, selon Davidson, une théorié de la signification pour L. Je ferai pour cela abstraction des obstacles qu'il pourrait (...) y avoir à la réalisation du programme de Davidson. (shrink)