У овом раду ћемо анализирати неке темељне тријадолошке појмове богословља Кападокијских Отаца, и покушати да докажемо да из њиховог учења произилази специфична релациона онтологија. Показаћемо да ипостас не може да буде редукована на партикуларну природу са својствима, пошто су ипостасна својства Свете Тројице сводива једино на стварност односа. Јединствена ипостасна својства, која се означавају као нерођеност, рођеност и исхођење, представљају начин постојања (τρὁπος ἠπαρξεως) конкретних Личности, и јесу називи за однос (σχέσις) који те Личности међусобно имају. У истом кључу треба (...) да буде схваћено и учење о монархији Оца, односно о Оцу као извору Божијег јединства и једности. (shrink)