L’analyse des juristes médiévaux nous montre comment la manipulation des contradictions déontiques prima facie est associée, dans l’argumentation interprétative, à la théorie de la légitimité de la hiérarchie normative, entendue non seulement comme instrument politique mais aussi et essentiellement comme un instrument de rationalité au sein d’une science juridique orientée vers une théologie politique. La notion de droit naturel telle qu’elle apparaît dans certains documents emblématiques dont le Decretum de Gratien du XIIe s., ne peut être réduite au modèle intellectualiste (...) aristotélo-thomiste du XIIIe s. Il y a plusieurs façons de penser le droit naturel dans le monde médiéval chrétien et latin ; elles se maintiennent sur plusieurs siècles et l’une d’elles au moins a des points de contacts et de désaccord avec les traditions juives et musulmanes. Ces courants de pensée qui s’écartent du modèle intellectualiste aristotélo-thomiste peuvent être regroupés au sein d’une famille (au sens wittgensteinien) de modèles volontaristes : les contradictions déontiques peuvent être plus fortes que des contradictions prima facie, elles peuvent être d’authentiques contradictions renvoyant à un nouvel acte de volonté comme la seule façon d’éliminer la contradiction déontique. La théorie de Duns Scot peut être utilisée comme illustrant le problème d’une approche ontologique volontariste extrême. | Une autre version de cette contribution a été publiée dans Parisoli (2008d : 124–141). (shrink)

[Empiricism, Naturalism, and Ideas] The author analyses the modern reception of key themes in Hume’s philosophy during the past century. The first part presents Hume’s version of three such themes – empi­ricism, naturalism and the theory of ideas. The following three parts give an exposition of modern forms of each of these themes, with the choice of modern reception being directed to those contemporary authors who not only developed Hume’s motifs in the most original way, but who also explicitly traced (...) the origin of their modern theory to Hume. For this reason, in the second part, which deals with the reception of empiricism in logical positivism, Hans Reichenbach and his treatment of Hume’s problem of inductive knowledge is discussed. In the third part, dealing with naturalism, the obvious choice is the most influential version of this doctrine in the work of W. V. O. Quine. The fourth part deals with the modern reception of Hume’s theory of ideas in a recent monograph by Jerry Fodor. The author considers Hume’s naturalism as the most live part of Hume’s legacy. Empirismus has, after all, been considerably transformed in content, or has even been rejected by later philosophers; while Fodor’s updating of the theory of ideas does not offer an adequate answer to the question of the place of thinking and intentionality in the material world. (shrink)

U ovom tekstu ćemo istražiti na koji način i na kojoj osnovi je ideja napredovanja doživela svoju transformaciju u neoplatonizmu i hrišćanskoj teologiji. Pokazaćemo da se elementi ove ideje javljaju kod Plotina i pojedinih patrističkih autora, ali da je konačno uobličenje i razradu doživela prvenstveno u delu svetog Grigorija Niskog, koji je priznat kao najzaslužniji za njeno postuliranje.

U trećem odseku Zasnivanja metafizike morala Kant nastoji da, na osno­ vu ideje o nužnom pretpostavljanju slobode, pruži dedukciju vrhovnog moralnog prin­ cipa i da dokaže njegovo objektivno važenje. Tri godine kasnije, u Kritici praktičkog -/- uma, on eksplicitno poriče mogućnost izvođenja navedene dedukcije i promenom meto­ doloških postavki pokušava da pokaže da svest o moralnom zakonu kao činjenici uma -/- predstavlja osnovu za dedukciju slobode. U ovom radu ćemo zastupati stav da direktan -/- kontrast između dva Kantova teksta jasno (...) pokazuje da je došlo do radikalnog preokre­ -/- ta u njegovoj misli. Cilj ovog teksta je da pokaže da je Kant imao razloge da bude neza­ -/- dovoljan dedukcijom moralnog zakona ponuđenom u Zasnivanju metafizike morala, što -/- ga je navelo da promeni svoj argumentativni tok prilikom pisanja druge Kritike. (shrink)

Autor ukazuje na temeljne ideje i teme po kojima će Tomina misao ostati prepoznatljiva u povijesti filozofije: princip aktualizacije, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i savršenost svih savršenstava”, princip individuacije, jedinstvo supstancijalne forme, vrste apstrakcije, odbacivanje univerzalnog hilemorfizma, realna kompozicija (stvarna razlika), „ipsum esse subsistens, esse commune”, umska bića, dokaz za postojanje Boga, itd. … Objavom ove knjige ovo će jezično područje biti iznimno obogaćeno uvidom u relevantnu filozofijsku tematiku u odnosu na pitanje tumačenja Tomina djela, a koje je od (...) posebnog značenja za studente filozofije, kojima se želi ponuditi temeljiti uvod u filozofiju. (shrink)

U tekstu se obrađuju Stadlerovo i Bauerovo shvaćanje i zasnivanje formalne logike. Formalna je logika u oba slučaja postavljena u duhu novoskolastičke filozofije druge polovice 19. stoljeća. Subjektivna je strana mišljenja (samosviest, djelatba) spojena s njegovom objektivnom stranom (objektivna vriednost), a logička se načela temelje na ontologijskim. Stadler se i Bauer oddvajaju od onodobnoga formalizma i logicizma, kao i od psihologizma i voluntarizma. Pritom je Bauer izrazitije ušao u razpravljanje s drugačijim shvaćanjima (psihologizam i voluntarizam u Wundta).