Apart from what (little) OpenAI may be concealing from us, we all know (roughly) how ChatGPT works (its huge text database, its statistics, its vector representations, and their huge number of parameters, its next-word training, and so on). But none of us can say (hand on heart) that we are not surprised by what ChatGPT has proved to be able to do with these resources. This has even driven some of us to conclude that ChatGPT actually understands. It is not (...) true that it understands. But it is also not true that we understand how it can do what it can do. I will suggest some hunches about benign biases: convergent constraints that emerge at LLM scale that may be helping ChatGPT do so much better than we would have expected. These biases are inherent in the nature of language itself, at LLM scale, and they are closely linked to what it is that ChatGPT lacks, which is direct sensorimotor grounding to connect its words to their referents and its propositions to their meanings. These convergent biases are related to (1) the parasitism of indirect verbal grounding on direct sensorimotor grounding, (2) the circularity of verbal definition, (3) the mirroring of language production and comprehension, (4) iconicity in propositions at LLM scale, (5) computational counterparts of human categorical perception in category learning by neural nets, and perhaps also (6) a conjecture by Chomsky about the laws of thought. The exposition will be in the form of a dialogue with ChatGPT-4. (shrink)

The usual way to try to ground knowing according to contemporary theory of knowledge is: We know something if (1) it’s true, (2) we believe it, and (3) we believe it for the “right” reasons. Floridi proposes a better way. His grounding is based partly on probability theory, and partly on a question/answer network of verbal and behavioural interactions evolving in time. This is rather like modeling the data-exchange between a data-seeker who needs to know which button to press on (...) a food-dispenser and a data-knower who already knows the correct number. The success criterion, hence the grounding, is whether the seeker’s probability of lunch is indeed increasing (hence uncertainty is decreasing) as a result of the interaction. Floridi also suggests that his philosophy of information casts some light on the problem of consciousness. I’m not so sure. (shrink)

Different methodological approaches to empirical macroeconomics will be described and it will be explained that they represent different answers to the question from the title. Structural approaches require that macroeconometrical research should be explicitly founded on the (micro)economic theory in order to be able to measure the causal structure of the macroeconomic phenomena. Unstructural VAR approach suggest using econometric models to try to find out as much as possible about causal structure from the data, without prior restrictions from the theory. (...) Problems with both are described. (shrink)

For many years now, Harnad has argued that transduction is special among cognitive capacities -- special enough to block Searle's Chinese Room Argument. His arguments (as well as Searle's) have been important and useful, but not correct, it seems to me. Their arguments have provided the modern impetus for getting clear about computationalism and the nature of computing. This task has proven to be quite difficult. Which is simply to say that dealing with Harnad's arguments (as well as (...) Searle's) has been difficult. Turing, it turns out, only got us started. But Harnad's (and Searle's) arguments ultimately fail. Turing, it turns out, was on the right track. (shrink)

This article reviews eight proposed strategies for solving the Symbol Grounding Problem (SGP), which was given its classic formulation in Harnad (1990). After a concise introduction, we provide an analysis of the requirement that must be satisfied by any hypothesis seeking to solve the SGP, the zero semantical commitment condition. We then use it to assess the eight strategies, which are organised into three main approaches: representationalism, semi-representationalism and non-representationalism. The conclusion is that all the strategies are semantically committed (...) and hence that none of them provides a valid solution to the SGP, which remains an open problem. (shrink)

The concept of narrow content is still under discussion in the debate over mental representation. In the paper, one-factor dimensional accounts of representation are analyzed, particularly the case of Fodor's methodological solipsism. In methodological solipsism, semantic properties of content are arguably eliminated in favor of syntactic ones. If “narrow content” means content properties independent of external factors to a system (as in Segal's view), the concept of content becomes elusive. Moreover, important conceptual problems with one-factor dimensional account are pointed out (...) as a result of analysis arguments presented by J. Searle, S. Harnad and T. Burge. Furthermore, these problems are illustrated with psychological and ethological examples. Although understanding content as partially independent from contextual factors allows theorists to preserve content properties, it seems that understanding content in total abstraction from external factors of these properties is implausible. As a result, internalism is rejected in favor of externalism. (shrink)

Култура је мозаик, а песници његове везе. Стваралаштво Светислава Мандића (1921–2003) садржи више поетичких рукаваца разгранатих у следећим стручним и научним областима: ликовна уметност, књижевност, филологија, лингвистика, историографија, просопографија, историја уметности, конзервација и туризмологија. Задатак зборника радова Поетика Светислава Мандића огледа се у томе да пружи целовитији увид у Мандићев литерарни рад, на првом месту песнички, са освртом на индивидуални таленат или креативне књижевноуметничке пасаже обојене аутореференцијалношћу у његовим студијама, есејима и чланцима. Светислав Мандић је објавио укупно шест књига нових (...) и изабраних песама: Двојица (у коауторству са Велимиром Ковачевићем, 1940), Кад млидијах живети (1952), Милосно доба (1960), Песме, са илустрацијама Александра Дерока (1966), Песме, у избору Николе Кољевића (1990), Звездара и друге песме – избор аутора (1995). Заступљен је у бројним антологијама: Зоран Глушчевић, У време несигурно. Поезија инспирисана фрескама (1969); Safet Burina, Panorama poslijeratne hercegovačke poezije (1973); Владета Кошутић, Светска духовна лирика (1984); Стеван Тонтић, Ружа вјетрова: из савременог пјесништва Босне и Херцеговине (1988); Stevan Tontić, Novije pjesništvo Bosne i Hercegovine (1990); Јосип Ости, Врт дивљих ружа (1989); Стеван Радовановић – Душан Батиница, Српски манастири и поетска реч (1990); Стојан Бербер, Српска љубавна поезија (2002); Ненад Ступар – Ненад Кебара, Осам векова светосавског песништва (2003); Нова Зора, бр. 1, 2004, 42; Ненад Грујичић, Антологија српске поезије (2012); Ранко Поповић, Ми знамо судбу: антологија српског пјесништва о националном страдању у XX вијеку (2018); Јован Пејчић, Поезија и свето. Српско духовно песништво (2019) и др. Рецепција песничких књига Светислава Мандића у времену њиховог настанка и објављивања у највећем делу била је књижевнокритичка и често није имала довољно широк херменеутички замах да осветли све пасаже њихових свеукупних поетичко-естетичких исходишта. Књижевноисторијски и књижевнотеоријски осврт на песников рад проналазимо у предговорима Петра Марјановића и Николе Кољевића. До сада је о делу Светислава Мандића публикован један зборник радова – Светислав Мандић у српској књижевности и култури (Бања Лука: Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци), настао је у оквиру пројекта Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци под називом „Књижевно-умјетничко дјело и заоставштина Светислава Мандића” (2019– 2021), под руководством проф. др Саше Шмуље. Пројекат је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Владе Републике Српске. ** Међународни научни скуп „Поетика Светислава Мандића” одржан је 4. октобра 2023. године на Филозофском факултету у Новом Саду поводом две деценије од упокојења песника. Организатори скупа су Одсек за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, на основу Протокола о научној сарадњи (бр. 02-200/1) који је потписан 15. марта 2022. године – потписник је проф. др Исидора Бјелаковић. Зборник и скуп саставни су део ширег научноистраживачког пројекта који обухвата три научна скупа и три монографске публикације: пурпурну, плаву и жуту. Прву смо успешно објавили 2020. године – Савремено српско песништво и ново средњовековље: византијске теме и мотиви; зборник радова Анђели у књижевности (2023) јесте византијско плава књига, док је зборник Поетика Светислава Мандића – жута. Дугујемо велику захвалност проф. др Саши Шмуљи за савете и сугестије; помоћ у проналажењу међународних контаката и за уступљену грађу, фотографије и литературу; као и целом Одсеку за српску књижевност без чије подршке не би било могуће извести подухват. Уз вредан и добро организован тим са четири одељења: Организациони одбор, Научни одбор, Тим за превођење и Oрганизациони одбор изложбе Светислав Мандић – Прича о зографу успели смо да ускладимо динамику рада, рокове и обавезе, како би скуп и зборник били урађени по највишим стандардима научне заједнице у Србији и Републици Српској. Одржавање научног скупа подржало је укупно шест институција. Наставно-научна већa Филозофског и Филолошког факултета похвалила су иницијативу, подржала скуп и Зборник радова. Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност обезбедио је финансијска средства за штампу Зборника и организовање скупа. Туристичка организација Града Новог Сада донирала је промотивне пакете и туристичку туру са лиценцираним туристичким водичем за све учеснике скупа. Матица српска и Музеј града Новог Сада отворили су своја врата како би туристички обилазак попримио и културноисторијске ноте. Посебно смо захвални Галерији фресака Народног музеја у Београду и кустосу Бојану Поповићу на уступљеним фотографијама Мандићевих копија фресака. О скупу је остао и траг у медијима: РТС, РТВ, Радио „Беседа”, Вечерње новости, Дневник, Политика којима се овом приликом захваљујемо. Организациони одбор чине вредни људи који су „Поетици Светислава Мандића” пружили подршку пре, за време, и након скупа; као и у припреми ове публикације. У склопу одбора је и Тим за превођење – колегинице и колеге са Одсека за англистику који су преводили апстракте и резимее научних радова, као и посвећена група студената волонтера. Вредним рецензентима дугујемо велику захвалност за професионални приступ разноврсним истраживачким усмерењима. Истраживачи чије смо реферате чули на научном скупу долазе нам из: Бањалуке, Београда, Новог Сада, Ниша, Источног Сарајева и Сремске Митровице. Већина учесника скупа су млади истраживачи, али је у свакој сесији било присутно и по неколико професора као неизоставна подршка. Скуп су свечано отворили: продекан за науку проф. др Зоран Пауновић; у име Одсека за српску књижевност Филозофског факултета проф. др Наташа Половина; представник Катедре за Србистику Филолошког факлултета Универзитета у Бањој Луци – проф. др Саша Шмуља и моја маленкост. У пленарном делу скупа проф. др Саша Шмуља изложио је предавање на тему „Светислав Мандић у српској књижевности и култури”, а радни део био је организован у три сесије. У првој сесији тематски оквир задржан је на вези песникове поетике и културе. У другој је било речи о видљивом и невидљивом, а у трећој о вишестепеној слици Мандићевој – ликовној и песничкој. *** Радови у зборнику Поетика Светислава Мандића, укупно 18, настали су након плодних дискусија на истоименом скупу. Распоређени су у три прегледне једнаке целине: „Песник културе”, „Поезија видљивог и невидљивог” и „Песник вишестепене слике”. Четврто поглавље „Избор из литературе” садржи изворе и избор из библиографије. Последње поглавље „Прилози” сачињено је од песникових фотографија, фотографије легата и скенираних насловница свих збирки песама. Огледи су посве разноврсни, обухватају широк лук тема, идеја и херменеутичких замаха, због чега Зборник пружа целовитији увид у поетику Светислава Мандића отварајући нова читања и смерове тумачења. Остаје да Поетика Светислава Мандића, попут песникових стихова, рашким очима прошлости сагледа будућност и покуша да испуни задата очекивања. Записано у Новом Саду 4. XII 2023. са мишљу на годину 1208. (shrink)