Vietnam has changed in the last thirty years from an agrarian country to a service and manufacture country leader in the world in growth and economic activity. The country has a communist system legally but, in the practice, the country has a liberal policy in the economy signing the Trans-Pacific Free Trade Agreement but maintaining the political control under the rule of one party. The country offers opportunities and risks for individual and corporation with the intention to invest.

These thirteen paragraphs portray epistemology as the study, not directly of knowing as a human action (which could be considered the object also of anthropology) but as the study of the mode of being of the object in the subject and, in this sense, of intentional being. Moreover, intentional being is not understood as the being of the cognitional species or representation, which is real and subjective, but as the being of the known, as the presence of the known to (...) the knower (obviously, through the species but a being not reduced to the subjective being of the species): this kind of being is the proper object of epistemology. Other considerations regarding the distinction between metaphysics and epistemology take place as well. As regards the method, this essay attempts to apply Aquinas’ four steps of scientific reasoning to epistemology, in the following fashion and order: 1- Solution of the problem of the universals by recourse to the theory of the agent intellect (resolutio secundum rem); 2- Definition of knowledge as intentional possession of being (res. sec. rationem); 3- Judgment of value regarding the different instances of human knowledge or critique of knowledge (compositio secundum rem) and 4- Reinterpretation (in the light of the previous path) of common notions of epistemology, such as truth, certainty, evidence, and error (comp. sec. rationem). (shrink)

Amartya Sen has recently told us how he feels he has not yet made his mark as an economist. I notice that he is strangely not named in the background information to an essay competition. It concerns why some nations are wealthy and others poor, names other economists, and even discusses freedom and capabilities. Here I address the question of why Sen is absent and, more generally, at risk of devaluation.

Gilles Deleuze was one of the most influential philosophers of the twentieth-century, and Smith is widely recognized to be one of his most penetrating interpreters, as well as an important philosophical voice in his own right. Combining his most important pieces over the last fifteen years along with two new essays, this book is Smith 's definitive treatise on Deleuze. The essays are divided into four sections, which cover Deleuze's use of the history of philosophy, an overview of his philosophical (...) system, an analysis of several Deleuzian concepts, as well as an assessment of his position within contemporary philosophy. (shrink)

‘Reasoning’ can be considered a general concept that, upon speaking, is the ‘enraonar’, a Catalan word that should not be mistaken with ‘explain’ nor with ‘discuss’ which imply more detail, and cover different situations. This article is presented as an essay on the ancient ideal of ‘enraonar’. To that end, it is explained in what sense ‘enraonar’ and reason are one of the most complex phenomena thought has to deal with. Here it is argued that these natural phenomena require (...) a systematic and ‘scientific’ study, and that withoutthis knowledge computer science cannot simulate people’s every-day ‘enraonar’. (shrink)

These three volumes, entitled Essays On Values, bring together fortyone recent articles by researchers at the Nova Institute of Philosophy (IFILNOVA). They are a small sample of everything that, in the last four years, the Institute’s researchers have published, in English, in indexed journals and collections of essays with peer review. As a whole, they reflect very well the research work that is done at IFILNOVA. Section I. of Volume 1 gathers six articles that deal directly with the question “what (...) are values?”, the question that guides all the work of the institute’s different laboratories and research groups. The first article, by Susana Cadilha and Vítor Guerreiro, results from work developed in the Laboratory of Ethics and Political Philosophy (EPLab); the second, by João Constâncio, from the Lisbon Nietzsche Group; the third, by Alexandra Dias Fortes, from the Lisbon Wittgenstein Group; the third and fifth, by Nuno Fonseca, and Maria Filomena Molder, from the Aesthetics and Philosophy of Art Group of the Laboratory of Culture and Value (CultureLab); the last, by Erich H. Rast, from the Philosophy of Language and Argumentation Theory Group and the Lisbon Mind, Cognition & Knowledge Group of the Laboratory of Argumentation, Cognition, and Language (ArgLab). Section II. brings together three articles by members of the Lisbon Nietzsche Group. Since 2010, the Lisbon Nietzsche Group has completed several funded projects, and has established itself as a leading international research group on Nietzsche’s thought. The three articles demonstrate the crucial importance of the question of values in Nietzsche’s work, always thought from the perspective of the possibility of a “transvaluation of all values”. Maria João Mayer Branco’s article focuses on the value of introspection, and how Nietzsche anticipates Wittgenstein’s “expressivist” view of the “the Peculiar Grammar of the Word ‘I’” and the impossibility of private languages. Marta Faustino’s article considers the theme of affirmation and the value of life through the interpretation of Nietzsche’s reflection on truthfulness, intellectual honesty and courage in the light of Michel Foucault’s work on parrhesia. Pietro Gori’s article studies how Nietzsche creates a new anthropological ideal based on his enquiry into the values of the “good European”. The area of Wittgenstein studies has had a strong influence on the institute since the time when it was a philosophy of language institute. The Wittgensteinian distinction between facts and values was decisive in defining the question of values as the central issue of IFILNOVA’s research project, replacing the focus on philosophy of language. More recently, the focus of research at the Lisbon Wittgenstein Group has been on epistemic values, in particular in their connection with the question of religious belief. In Section III., Nuno Venturinha’s article examines, in the light of an epistemological standpoint, the way Wittgenstein thinks about the possibility of translation. Robert Vinten’s article argues that Wittgenstein’s thought contains elements for a critique of the concept of justice and of the liberal political visions of both Richard Rorty and Chantal Mouffe, despite the fact that both have drawn inspiration from Wittgenstein. Benedetta Zavatta’s article questions the value of mythology by thinking of it as a disease of language – not only in Wittgenstein, but also in a whole philosophical tradition that preceded him. The existence of a research group in ancient philosophy is a recent but very promising development in the life of IFILNOVA. Section IV. includes two articles by members of the group. Paulo Alexandre Lima’s article considers the critique of misology and the value of discourse in Plato’s Phaedo. Hélder Telo’s article examines the pedagogical and protreptic value of imperfection in Plato’s work. (shrink)

Among recent developments in the anthropological sciences, hardly any have found so much attention and led to so much controversy as have the views advanced by the late Benjamin Whorf.The hypothesis offered by Whorf is,“that the commonly held belief that the cognitive processes of all human beings possess a common logical structure which operates prior to and independently of communication through language, is erroneous. It is Whorf's view that the linguistic patterns themselves determine what the individual perceives in this world (...) and how he thinks about it. Since these patterns vary widely, the modes of thinking and perceiving in groups utilizing different linguistic systems will result in basically different world views”.“We are thus introduced to a new principle of relativity which holds that all observers are not led by the same physical evidence to the same picture of the universe, unless their linguistic backgrounds are similar. … We cut up and organize the spread and flow of events as we do largely because, through our mother tongue, we are parties to an agreement to do so, not because nature itself is segmented in exactly that way for all to see”. (shrink)

Perhaps no one has done more in the last 30 years to advance thinking in the metaphysics of modality than has Alvin Plantinga. Collected here are some of his most important essays on this influential subject. Dating back from the late 1960's to the present, they chronicle the development of Plantinga's thoughts about some of the most fundamental issues in metaphysics: what is the nature of abstract objects like possible worlds, properties, propositions, and such phenomena? Are there possible but non-actual (...) objects? Can objects that do not exist exemplify properties? Plantinga gives thorough and penetrating to all of these questions and many others. This volume contains some of the best work in metaphysics from the past 30 years, and will remain a source of critical contention and keen interest among philosophers of metaphysics and philosophical logic for years to come. (shrink)

In this essay, we discuss Simona Ginsburg and Eva Jablonka’s The Evolution of the Sensitive Soul from an interdisciplinary perspective. Constituting perhaps the longest treatise on the evolution of consciousness, Ginsburg and Jablonka unite their expertise in neuroscience and biology to develop a beautifully Darwinian account of the dawning of subjective experience. Though it would be impossible to cover all its content in a short book review, here we provide a critical evaluation of their two key ideas—the role of (...) Unlimited Associative Learning in the evolution of, and detection of, consciousness and a metaphysical claim about consciousness as a mode of being—in a manner that will hopefully overcome some of the initial resistance of potential readers to tackle a book of this length. (shrink)

These three volumes, entitled Essays On Values, bring together fortyone recent articles by researchers at the Nova Institute of Philosophy (IFILNOVA). They are a small sample of everything that, in the last four years, the Institute’s researchers have published, in English, in indexed journals and collections of essays with peer review. As a whole, they reflect very well the research work that is done at IFILNOVA. Section I. of Volume 1 gathers six articles that deal directly with the question “what (...) are values?”, the question that guides all the work of the institute’s different laboratories and research groups. The first article, by Susana Cadilha and Vítor Guerreiro, results from work developed in the Laboratory of Ethics and Political Philosophy (EPLab); the second, by João Constâncio, from the Lisbon Nietzsche Group; the third, by Alexandra Dias Fortes, from the Lisbon Wittgenstein Group; the third and fifth, by Nuno Fonseca, and Maria Filomena Molder, from the Aesthetics and Philosophy of Art Group of the Laboratory of Culture and Value (CultureLab); the last, by Erich H. Rast, from the Philosophy of Language and Argumentation Theory Group and the Lisbon Mind, Cognition & Knowledge Group of the Laboratory of Argumentation, Cognition, and Language (ArgLab). Section II. brings together three articles by members of the Lisbon Nietzsche Group. Since 2010, the Lisbon Nietzsche Group has completed several funded projects, and has established itself as a leading international research group on Nietzsche’s thought. The three articles demonstrate the crucial importance of the question of values in Nietzsche’s work, always thought from the perspective of the possibility of a “transvaluation of all values”. Maria João Mayer Branco’s article focuses on the value of introspection, and how Nietzsche anticipates Wittgenstein’s “expressivist” view of the “the Peculiar Grammar of the Word ‘I’” and the impossibility of private languages. Marta Faustino’s article considers the theme of affirmation and the value of life through the interpretation of Nietzsche’s reflection on truthfulness, intellectual honesty and courage in the light of Michel Foucault’s work on parrhesia. Pietro Gori’s article studies how Nietzsche creates a new anthropological ideal based on his enquiry into the values of the “good European”. The area of Wittgenstein studies has had a strong influence on the institute since the time when it was a philosophy of language institute. The Wittgensteinian distinction between facts and values was decisive in defining the question of values as the central issue of IFILNOVA’s research project, replacing the focus on philosophy of language. More recently, the focus of research at the Lisbon Wittgenstein Group has been on epistemic values, in particular in their connection with the question of religious belief. In Section III., Nuno Venturinha’s article examines, in the light of an epistemological standpoint, the way Wittgenstein thinks about the possibility of translation. Robert Vinten’s article argues that Wittgenstein’s thought contains elements for a critique of the concept of justice and of the liberal political visions of both Richard Rorty and Chantal Mouffe, despite the fact that both have drawn inspiration from Wittgenstein. Benedetta Zavatta’s article questions the value of mythology by thinking of it as a disease of language – not only in Wittgenstein, but also in a whole philosophical tradition that preceded him. The existence of a research group in ancient philosophy is a recent but very promising development in the life of IFILNOVA. Section IV. includes two articles by members of the group. Paulo Alexandre Lima’s article considers the critique of misology and the value of discourse in Plato’s Phaedo. Hélder Telo’s article examines the pedagogical and protreptic value of imperfection in Plato’s work. (shrink)

The essays in this collection, though ranging in their keys from the teacherly to the scholarly, are united by their search for the deepest questions Plato gives us. The title essay on the Republic is a paradigm case, exploring with a mix of speculative daring and Socratic pleasure in aporia the ring structure of the dialogue, the emergent perspective of a "knowing soul," dianoetic eikasia, and the implicit presence of the One and the Dyad in the metaphysical figures of (...) the central books. See also, especially, the two essays on the Phaedo's legacy of questions and the Minotaurs that threaten it. (shrink)

Since the death of Jacques Lacan, Jean Laplanche is now considered to be one of the worlds foremost psychoanalytic thinkers. In spite of the influence of his work over the last thirty years, remarkably little has been available in English. Essays On Otherness presents for the first time in English many of Laplanche's key essays and is the first book to provide an overview of his thinking. It offers an introduction to many of the key themes that characterise his work: (...) seduction, persecution, revelation, masochism, transference and mourning. Such themes have been increasingly both in psychoanalytic thought and in continental philosophy, social and cultural theory, and literature making Essays On Otherness indispensable reading for all those concerned with the implications of psychoanalytic theory today. (shrink)

Perhaps more than any other philosopher of mind, Ned Block synthesizes philosophical and scientific approaches to the mind; he is unique in moving back and forth across this divide, doing so with creativity and intensity. Over the course of his career, Block has made groundbreaking contributions to our understanding of intelligence, representation, and consciousness. Blockheads! (the title refers to Block's imaginary counterexample to the Turing test—and to the Block-enthusiast contributors) offers eighteen new essays on Block's work along with substantive and (...) wide-ranging replies by Block. (shrink)

This accessible essay treats knowledge and belief in a usable and applicable way. Many of its basic ideas have been developed recently in Corcoran-Hamid 2014: Investigating knowledge and opinion. The Road to Universal Logic. Vol. I. Arthur Buchsbaum and Arnold Koslow, Editors. Springer. Pp. 95-126. http://www.springer.com/birkhauser/mathematics/book/978-3-319-10192-7 .

Зборници Историја српске филозофије. Прилози истраживању представљају главни резултат рада на пројекту „Историја српске филозофије“ (евиденциони број 179064) који од 2011. године подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат, чији је носилац Филозофски факултет Универзитета у Београду, успешно се реализује у сарадњи са готово десет научно-истраживачких институција широм земље, укључујући и Аутономну Покрајину Косово и Метохија. Иако је првобитно планирано да пројекат траје само четири године, он се тренутно налази у десетој години постојања, а уз то је (...) и проширен већим бројем млађих колега доктораната. Од нарочитог значаја јесте то што радове за Историју српске филозофије. Прилози истраживању не достављају само чланови пројекта, већ и други професори, сарадници, истраживачи, како из Србије, тако и из других земаља: Русије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. На тај начин, пројекат полако, али сигурно, задобија међународни значај. Аутори радова у зборницима Историја српске филозофије. Прилози истраживању бирали су теме у складу са властитим интересовањима, као и у договору са руководиоцем и осталим сарадницима пројекта. Премда је рад на истраживању српске филозофије још увек пионирског карактера, сарадници пројекта су дошли до сасвим нових открића, попут средњевековних, српских преписа старословенске прераде расправе Теодора Раитуског. Ваља напоменути да су сарадници пројекта „Историја српске филозофије“ објавили и већи број чланака у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, низ монографских научних студија, те остварили учешћа на више значајних међународних и националних научних скупова. Будући да су аутори ових публикација истакнути професори, универзитетски радници и интелектуалци запослени у научним институцијама широм земље (Београд, Косовска Митровица, Нови Сад, итд), омогућена је садржинска разноврсност публикованих текстова у којима се разматрају дела српских мислилаца из најразличитијих позиција и перспектива. За известан број радова у зборнику може се рећи да су интердисциплинарног карактера. Предмет истраживања пројекта јесте историја српске филозофије, односно критичко и теоријско разматрање развоја филозофских идеја, институција, рукописа и часописа у српској култури, почевши од средњег века па до данас. Нит водиља у истраживању српске филозофске баштине јесте уверење да постоји континуитет и идентитет српске филозофије, који се формирао у плодном дијалогу са страним, углавном европским узорима, идејама и мислиоцима. Истражујући однос између српске и других филозофија настојимо да расветлимо у којој мери и на који начин су страни филозофски писци утицали на радове домаћих аутора у оном историјском периоду у којем су настајали. Тако ће се утврдити у којој мери су њихова дела само рецептивног карактера, а у којој имају и оригиналан печат. Српска филозофија се од почетка развијала под страним утицајима, прво византијске филозофије, а потом у модерно и савремено доба под утицајем западноевропских и руских водећих праваца у филозофији. О овим сложеним односима критички и систематски се расправљало у већем броју студија у сва четири тома зборника посвећених српској филозофији и њеној историји. Српски филозофски писци не могу се издвојено посматрати од својих чланака, књига или превода. Исто тако је њихов рад неодвојив од њихове педагошке и политичке активности. Истраживање сарадника на пројекту стога је усмерено на критичко преиспитивање целине рада српских филозофа, где се у средишту налазе њихови филозофски текстови. Српска филозофија је интегрални део српске културе, те је нераскидиво повезана како са природним наукама, тако и са другим областима духовног стваралаштва као што су књижевност, теологија и уметности. Стога је значајно проучавање односа филозофије и других дисциплина, уочавањем њихових сличности и разлика, као и указивањем на то шта је у одређеним творевинама људског духа специфично филозофског карактера. За српску филозофску мисао карактеристично је и то што она често, нарочито у прошлости, није излагана у облику филозофских студија и расправа, већ је артикулисана у другим, књижевним жанровима, као што су средњовековна житија светаца или у модерно доба писма, дијалози или шире схваћени есеји. Исто тако потребно је показати како су у српској академској заједници неговане основне филозофске дисциплине (метафизика, онтологија, логика, епистемологија, филозофија језика, филозофија природе, етика, естетика, филозофија психологије, политичка филозофија, филозофија права и друге). При томе je један од задатака био да се процени колики је допринос наших филозофа поменутим дисциплинама. У периоду 2011–2019. сарадници пројекта ,,Историја српске филозофије’’ спровели су истраживања која нам пружају знатно дубљи, прегледнији увид у српску филозофију, најзначајније периоде у њеном развоју, писце и њихова дела, формирање и развој одређених филозофских дисциплина, као и њихов однос према наукама и другим областима стваралаштва. Показано је на који начин се артикулише однос српске филозофије према другим европским филозофијама, и то, како у погледу рецепције, тако и у погледу узајамних утицаја и сучељавања. Пошто је израда библиографија услов без ког озбиљно истраживање у хуманистичким наукама не може ни започети, неки од резултата овог пројекта јесу библиографије о српским филозофима и њиховим делима, о српској филозофској периодици, као и настави филозофије у југословенским земљама. Филозофија је камен-темељац природних и хуманистичких наука, те стваралаштва уопште. Она спада у суштински моменат опште образованости, како светске, тако и националне културе. Ниједна национална култура не може се целовито и темељно изучити уколико се из тог истраживања изостави њена филозофска традиција. У том смислу је потреба за изучавањем српске филозофске баштине од изузетног значаја за наше саморазумевање. Постоји читав низ делимично или потпуно неистражених тема и области, неутврђених чињеница, полусачуваних или готово нечитких рукописа које тек треба истражити, критички размотрити и систематизовати. Најцеловитију студију под називом Развитак филозофије у Срба (1804–1944) објавио је Андрија Стојковић 1972. године. Ово значајно дело је, међутим, не посматра српску филозофију у целини од њених средњовековних почетака. Године 1978. Бранко Павловић је покренуо први пројекат о српској филозофији на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду, који, на жалост, није заживео. Почетак српске филозофије везује се за преводе, коментаре и рецепцију византијске филозофије. У сва четири тома зборника налазе се текстови посвећени управо овим темама, а то су: формирање српске филозофске терминологије, рецепција старогрчке и модерне европске филозофије код српских писаца, однос филозофије и књижевности, као и однос филозофије и теолошке мисли у делима српских аутора. После губитка независне државе, српска филозофија се развијала под руским и немачким утицајима. Најзначајнији српски мислиоци XVIII века су Руђер Бошковић (1711–1787), Дубровчанин, српско-италијанског порекла, као и Доситеј Обрадовић (?–1811). Различити аспекти њихових дела били су предмет критичког разматрања у огледима публикованим у сва четири тома зборника. Српској филозофији XIX и XX века био је посвећен највећи број радова сарадника на пројекту. Које су то филозофске идеје у књижевном тексту, како се у њему манифестују, те може ли се реконструисати филозофско становиште једног књижевника јесу питања којима су се бавили радови објављени у свим до сада публикованим томовима зборника. Предмет њиховог преиспитивања биле су, између осталог, филозофске идеје и рефлексије у књижевним делима Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Лазе Костића (1841–1910) или Станислава Винавера (1891–1955), итд. Сарадници пројекта бавили су се и српском, академском филозофијом у XIX и XX веку: хегелијанцем Димитријем Матићем (1821–1884), оригиналном концепцијом еволуције Божидара Кнежевића (1862–1905), а затим и једним од најзначајнијих српских филозофа Браниславом Петронијевићем (1875–1954). Када је реч о првој половини XX века, нарочита пажња посвећена је феноменолошком покрету у Србији: часопису Philosophia и рефлексијама Загорке Мићић (1903–1982). Такође, водеће идеје српске политичке филозофије, идеолошки сукоби на линији левица-десница биле су истражене. Делом једног од најутицајнијих српских филозофа, академика Михаила Марковића (1923–2010), бавило се више сарадника овог пројекта. Такође, истраживана су дела Ксеније Атанасијевић (1894–1981), Бранка Павловића (1934–1985), те рецепција античке филозофије у делима Анице Савић-Ребац (1892–1953). Спроведена истраживања показала су, између осталог, на који начин је српска филозофија интегрисана у европску и светску историју филозофије. Рад на истраживању наше филозофске прошлости и критичком оцењивању садашњости није само од историјског значаја. Наши средњовековни писци су активно учествовали у конституисању византијске образовне парадигме. Српски научник и филозоф светског гласа, српско-италијанског порекла, Дубровчанин, Руђер Бошковић (1711–1787) снажно је утицао на развој западноевропске науке. Да је наша савремена филозофија такође постигла завидне резултате, чији значај превазилази националне оквире, понајбоље сведоче појаве изабраних дела наших најистакнутијих мислилаца, почевши од Бранислава Петронијевића (1875–1954), преко Михаила Марковића (1923–2010), Љубомира Тадића (1925–2013), Михаила Ђурића (1925–2011), Светозара Стојановића (1931–2010), Александра Крона (1937–2000). Неопходно је да се укратко осврнемо и на садржину претходна три објављена тома Историје српске филозофије. Прилози истраживању, како би се стекао увид у то које су посебне теме, филозофи и њихова дела били предмет критичког преиспитивања наших аутора. У публикованим зборниима готово да нема краћих рада, већ у њима доминирају огледи и студије. Студије првог тома проучавају филозофске идеје у широком историјском раздобљу почевши од оснивања српске државе и почетака филозофије код Срба, све до филозофа и мислилаца двадесетог века. У овом тому, аутори су се, између осталог, бавили средњовековном српском логиком, онтолошким основама филозофије природе и савременом рецепцијом методолошких идеја Руђера Бошковића (1711–1787) којем су посвећена два прилога, идејама и правцима просветитељства у делима Доситеја Обрадовића (1744–1811), потом економским идејама идејама Светозара Марковића (1846–1875) које су по први пут на системски начин истраживане, Слободана Јовановића (1869–1958) Владимира Дворниковића (1888–1956), Михаила Марковића (1923–2010). Теме проучавања су били: рано раздобље у филозофији Душана Недељковића (1899–1984) естетичка позиција Милана Ранковића (1932–2012), као и рецепција Спинозиног појма супстанције код Радмиле Шајковић (1924–2016). Две студије посвећене су Јустину Поповићу (1894–1979), од којих се у једној расправљало о односу Јустина Поповића, руских религијских филозофа и Канта. Други том је подељен у следеће тематске целине: Српска филозофија у XVIII, XIX и првој половини XX века, Српска филозофија и филозофска терминологија у словенском контексту, Српска филозофија од друге половине XIX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике. У њему је било речи о рецепцији дела Лазе Костића (1841–1910) у српској естетици, о научној метафизици Бранислава Петронијевића (1875–1954), затим о филозофским и књижевним аспектима мистичке еротологије Анице Савић-Ребац (1892–1953), те о доприносу Милоша Н. Ђурића (1892–1967) стварању српске филозофске терминологије. Публиковани су и радови о песнику-филозофу Бранку Миљковићу (1934–1961), естетичару Мирку Зуровцу (1941-) и недавно преминулом филозофу Милету Савићу (1957– 2015). Аутори зборника проучавали су српске мислиоце од осамнаестог века па до данас. Други део књиге посвећен је, између осталог, српској филозофској терминологији у ширем, словенском контексту. Објављени су и прилози о Миливоју Јовановићу (1869–1942), Јустину Поповићу (1894–1979), у којем је по први пут публикована преписка између Григорија Флоровског и Јустина Поповића, о хетеро-онтолошком заснивању естетике Милана Дамњановића (1924–1994), као и о филозофском становишту Радивоја Керовића (1961–). У овом броју уведена је посебна рубрика посвећена библиографијама српске филозофске периодике или пак дела филозофских аутора, чији је аутор Добрило Аранитовић. У другом тому публикована је библиографија часописа: Архив за философију, педагогију и друштвене науке, покренутог 1898. године, а који су уређивали Миливоје Јовановић и Стеван Окановић. Трећи том, подељен у четири тематске целине: О српској филозофији, књижевности и естетици, Српска филозофија од средњег века до XVIII и XIX века, Српска филозофија прве половине XX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике, захватио је широко историјско раздобље: студије о преводу збирке дела Дионисија Ареопагите Инока Исаије (XIV век), о Доситејевом (1744–1811) телеолошком доказу постојања Бога, о делу Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Божидара Кнежевића (1862–1954), Светомира Ристића (1886–1971), Николе Милошевића (1929–2007), Светозара Стојановића (1931–2010), Јована Аранђеловића (1935-), Николе Грахека (1949–2003). Било је речи и о филозофији природних наука Симе Марковића (1888–1939), као и о заснивању филозофије смисла у делу Богдана Шешића (1909–1999). Теме којима се аутори прилога у претходна три тома баве укључују и улогу Естетичког друштва Србије у развоју естетике у српској филозофији, појам и лик филозофије Срба у Републици Српској, затим потребу утемељења филозофије медија у културном амбијенту Републике Србије, књижевно-историјско заснивање српске националне литературе, естетичку мисао босанскохерцеговачких Срба, као и филозофске аспекте косовског мита и предања. Четврти том Историје српске филозофије. Прилози истраживању такође је подељен у четири тематске целине: Српски мислиоци XIX и XX века, Српска филозофија у националном, европском и медијском контексту, Библиографије српских филозофа и Сећања. И у овом тому прилога за проучавање српске филозофије садржани су тематски врло разнородни текстови почевши од оних који разматрају рефлексије најзначајнијих српских филозофа преко радова што се баве поетском и уопште уметничком артикулацијом филозофских идеја све до текстова који истражују однос филозофије и природно-научних дисциплина. Такође се расправило и о српској, религијској филозофији, о ауторима и темама из српске филозофије историје, политике као и о филозофији медија коју је код нас утемељила Дивна Вуксановић. Немали број радова посвећен је најзначајнијим српским филозофима XIX и XX века. Акрибичан текст о Божидару Кнежевићу, аутора Бориса Милосављевића, представља предложак за неку будућу монографију о најоригиналнијом српском филозофу. Милосављевићев текст спаја Кнежевићев живот, политичка уверења са његовим најзначајнијим делима и њиховом критичком рецепцијом. Рад о Загорки Мицић (1903–1982), хрватског филозофа Жељка Павића, показује да се њен филозофски допринос састоји у наглашавању етичких аспеката Хусерлове феноменологије. Феноменологија је утицала и на српску естетику, те Уна Поповић у системски промишљеном тексту открива разлоге зашто и на које начине је феноменологија утицала на формирање естетичких становишта српских филозофа. Три текстa су посвећена значајним, савременим српским филозофима попут Гаје Петровића (1927–1993), Светозара Стојановића (1931–2010) и Николе Грахека (1949–2003). Критички разматрајући основне ставове Гаје Петровића (1927–1993), Мирко Аћимовић не узима у обзир само Петровићев уџбеник Логике, него и његове постхумне радове који се баве историјом логике. У студији о Светозару Стојановићу (1931–2010) Јовица Тркуља се залаже за критичко преиспитивање Стојановићеве теоријске и политичке еволуције. У тексту о одређењу бола у филозофији бола Николе Грахека (1949–2003), Мирослава Трајковски разликује појмове „болно осећање“ и „болност“, те испитује могућност да се Грахекова теза о болу као паралелном нервном механизму прецизира помоћу феноменолошке анализе свести коју даје Франц Брентано. Илија Марић и Ирина Деретић своје радове посвећују српској рецепцији античке филозофије. Илија Марић проучава Недељковићеву (1899–1984) књигу о Хераклиту објављену 1924. за коју је А. Маркези превела све Ефежанинове аутентичне фрагменте. У рукопису другог издања, које до сада није објављено, Недељковић је унео низ промена и проширења. Поређењем објављене књиге и рукописа Марић открива Недељковићеву филозофску еволуцију од хераклитовца до дијалектичког материјалисте. У раду о Ксенији Атанасијевић (1894–1981), Ирина Деретић проучава њене радове о Епикуру, укључујући и француску књигу L’atomisme d’Épicure [Епикуров атомизам], настојећи да критички преиспита како веродостојност и актуелност интерпретације Епикура Ксеније Атанасијећ, тако и само Епикурово учење о миними и његову теорију о задовољству. С правом полазећи од тога да је потребно “предузети редефинисање просвјетитељски и позитивистички схваћеног „рационалног” знања, наиме треба признати епистемички статус не само исказима науке (тј. научне рационалности) него и изразима религиозног искуства, умјетничког искуства, па дакако и изразима искуства „народног духа” – Богољуб Шијаковић истражује етички смисао српских народних пословица у тексту „Мудрост у контексту: пословице и филозофије“. Исто тако, изрази песничког искуства имају филозофски смисао и значај. У огледу Загонетка и тајна: Лаза Костић и Бранко Миљковић око Хераклитове ватре, Богољуб Шијаковић тражи споне између два велика српска песника Лазе Костића (1841–1910) и Бранка Миљковића (1934–1961), при чему се обојица „окрећу“ Хераклитовој ватри, настојећи да одговоре на питање о томе да ли наука, филозофија, уметност и вера имају неко дубље јединство. Присуством филозофског у поезији бави се и Срђан Дамјановић у раду под називом Филозофски песимизам у поезији Симе Пандуровића (1883–1960), који, полазећи од промишљања Исидоре Секулић (1883–1960), Јована Скерлића (1877–1914) и Ксеније Атанасијевић (1894–1981) о Пандуровићевом поетском песимизму, тематизује разлику у типологији песимизма коју је уочио Јован Деретић (1934–2002). Два текста разматрају светосавље и то из различитих перспектива. Миленко Бодин проучава светосавље као специфично српски духовни образац мишљења у ширем контексту источно-хришћанског наслеђа европског културног миљеа филозофије. Владимир Цветковић преиспитује религијску филозофију Јустина Поповића (1894–1979) и Николаја Велимировића (1883–1956) нарочито у контексту њихове критике европског хуманизма, рационализма и индивидуализма, користећи се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, односно Богочовека, целовитог сазнања и саборности. Односом филозофије и природних наука баве се три текста у овом тому зборника. У тексту Математичка феноменологија Михаила Петровића (1868–1943), Горан Рујевић истражује основе разумевања математике у пројекту Петровићеве математичке феноменологије, из којег ће се показати да је веома близак логицизму, али да садржи и специфичне конвенционалистичке елементе. У раду Филозофске идеје Косте Стојановића (1867–1921), Александар Кандић разматра филозофске садржаје у његовим списима и Стојановићеву тезу о јединству наука и научних дисциплина, утемељену на метафизичком ставу о јединству стварности. Милош Миловановић истражује феноменологију Михаила Петровића (1868–1943) и његове спектре. Неки радови зборника посвећени су разматрању односа филозофије историје и политике, као и политичког ангажмана. Јован Аранђеловић, полазећи од хегелијанске разлике између разума и ума, те Хегелове филозофије историје, формира властите погледе о томе како се треба односити према кризном времену у коме живимо. Стојан Шљука показује значај активног ангажмана интелектуалне елите у српским државотворним настојањима. Часлав Копривица проучава оне моменте који заузимају најистакнутије место у делима недавно преминулог српског филозофа Александра Никитовића (1967–2016). Богомир Ђукић истражује филозофију историје савременог српског филозофа Ристе Тубића (1933–2018) у контексту историје српске филозофије. Иако у оваквом свету у ери владавине медијске културе питање слободе (имагинације) делује као пуко техничко-технолошко, Дивна Вуксановић, утемељивачица дисциплине филозофија медија у нашем академском систему, како је и напред наведено, покушала је да одговори на питање ,,да ли је савремена комуникациона технологија у стању да мења светове уметности и (медијске) културе (па тако и саму стварност), и ако јесте – на које то начине чини’’, а Јован Буковала је, настојећи да у нашем истраживачком дискурсу нагласи значај филозофије позоришта, која спаја филозофију и театрологију, преиспитивао улогу филозофије у позоришту анализирајући капитална дела Хане Арент Живот духа и Предавања о Кантовој политичкој филозофији, захваљујући томе што је ауторка ослонац нашла управо у утемељивачима филозофије позоришта – филозофима: Платону, Августину, Гетеу, Хегелу и Ничеу, док се Доброслав Смиљанић, на примеру Коларчеве задужбине, бавио дисолуцијом и етичким императивом јединства људског знања. У трећој целини Бибиографије српских филозофа, наш реномирани библиограф Добрило Аранитовић представио нам је био-библиографију Драгана М. Јеремића (1925–1986), једног од најзначајнијих српских естетичара. Аранитовић је, у свом препознатљивом стилу, дао комплетан преглед целокупне грађе овог покојног редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на предметима Еестетика и Социологија уметности, али и истакнутог књижевног критичара. На жалост, у протеклих пар година смо остали без својих највећих филозофа. Стога је четврта целина, под називом Сећања, посвећена управо њима, јер су обележили наше време и српску филозофију уопште. Oдласком професора Филозофског факултета, Универзитета у Београду професорке теорије сазнања Светлане Књазев Адамовић (1931–2016), класичне филолошкиње Љиљане Црепајац (1931–2018), логичара Косте Дошена (1954–2017), социолошкиње и антрополошкиње Загорке Голубовић (1930–2019), естетичара Александра Зистакиса (1961–2019), остао нам је немерљив губитак. Напустили су нас, такође, и професори овог факултеа и универзитета који су свој рад посветили историји филозофије: Симо Елаковић (1940–2016), Слободан Жуњић (1949–2019) и Иван Вуковић (1970–2017). Према томе, имајући у виду основне тематско-проблемске целине, као што су филозофски писци, филозофска дела и часописи писани на српском језику, однос српске и других филозофија, израда библиографија српске филозофске литературе, филозофски рукописи писани у српској варијанти старословенског језика или пак књиге српских филозофа писаних на страним језицима, филозофске дисциплине и њихова повезаност са наукама и другим областима људског стваралаштва, историја институција попут српских универзитета и Српског филозофског друштва, очекује се да ће сарадници пројекта и у наредним годинама наставити да публикују есеје и научне радове у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, односно комплетне монографске студије у којима би се на аналитички и интердисциплинаран начин, кад год је то неопходно, бавили поменутим областима српске филозофије. Резултати ових истраживања биће представљени и на релевантним међународним и националним научним скуповима. Главни циљ рада на пројекту и даље је публиковање обимних зборника радова динамиком коју допуштају финансијски услови, чиме би се истраживање српске филозофије институционализовало у трајној форми. Овом приликом веома се захваљујемо Вишњи Кнежевић и Јовану Буковали на великој помоћи око рада на овом зборнику, укључујући архивске податке, али, пре свега, на њиховим саветима и лектури. (shrink)

दार्शनिक निबन्ध (Philosophical Essays) Dr. Desh Raj Sirswal No. CPPIS/2020/01 First Edition: March 2020 .

Transient Truths: An Essay in the Metaphysics of Propositions provides the first book-length exposition and defense of semantic temporalism, the view that propositions are contents or semantic values that can change their truth-values across time.

The two books reviewed here are different efforts to embrace the vast subject called “social thought.” The second edition of The Blackwell Dictionary of Modern Social Thought, edited by William Outhwaite with Alain Touraine, contains numerous updates; yet it also has some disadvantages compared to the first edition. Social Thought: From the Enlightenment to the Present, edited by Alan Sica, is a bold but controversial attempt at gathering in one anthology as many social thinkers as possible.

This collection of original essays--by philosophers of biology, biologists, and cognitive scientists--provides a wide range of perspectives on species. Including contributions from David Hull, John Dupre, David Nanney, Kevin de Queiroz, and Kim Sterelny, amongst others, this book has become especially well-known for the three essays it contains on the homeostatic property cluster view of natural kinds, papers by Richard Boyd, Paul Griffiths, and Robert A. Wilson.

The task of this essay is to put biological individuals in formal terms. This approach is not directly interested in matters of time (for example, in evolution), but rather in the formal shape of biological objects. So it is different from, but not opposed to, natural science. In his later years, Wittgenstein made similar investigations in psychology and mathematics. Unfortunately, he found no time to make extensive remarks on philosophy of biology. This is what we are going to advance (...) here. (shrink)

This classic collection of essays, first published in 1968, represents H.L.A. Hart's landmark contribution to the philosophy of criminal responsibility and punishment. Unavailable for ten years, this new edition reproduces the original text, adding a new critical introduction by John Gardner, a leading contemporary criminal law theorist.

In this essay, I explore a documentary about the curious case of Charlie and his Orchestra. While swing music was outlawed in Nazi Germany as “degenerate,” the Nazi regime created a radio program called “Charlie and his Orchestra” for foreign consumption. The propaganda lay in the changes to the original lyrics of the songs played, making them convey the anti-Semitic and other themes of the Nazi ideology. The review discusses just how good the musicians were, and how popular the (...) program was. (shrink)

A compilation of essays and letters written between 2003 and 2009.

We introduce the topic of panpsychism, before briefly outlining the 19 essays on panpsychism containing in this special issue.

With this book we want to illustrate the way we philosophers think that public argument and debate should be. Our goal is not to present a collection of academic texts. Although most of us are part of the academy, we want to present to the lay public shorter, more essay-like texts, originally published on an Internet page called Refutations. The page is not, of course, an academic journal; it is a digital magazine with opinion texts that share simplicity, rigor (...) and total accessibility to anyone not initiated to the philosophers' way of thinking. And although the magazine's columnists are friends, they actively disagree on the most diverse topics, such as politics, economics, ethics and art. The reader, therefore, has before him a book with the most varied opinions on some of the main contemporary themes. Naturally, we do not expect to have the last word on any matter. Our intention is much more modest, but also very important: to show that it is possible, even without putting an end to the debates, to think in a creative, clear and civilized way. / Com este livro queremos ilustrar a maneira como nós, filósofos, pensamos que a argumentação e o debate públicos devem ser. Nosso objetivo não é apresentar uma coletânea de textos acadêmicos. Embora a maioria de nós seja parte da academia, queremos apresentar ao público leigo textos mais curtos e ensaísticos, originalmente publicados em uma página na Internet chamada Refutações. A página não é, naturalmente, um periódico acadêmico; trata-se de uma revista digital com textos de opinião que compartilham a simplicidade, o rigor e a total acessibilidade a qualquer não iniciado ao modo de pensar dos filósofos. E, embora os colunistas da revista sejam amigos, eles discordam ativamente a respeito dos mais diversos temas, como política, economia, ética e arte. O leitor, portanto, tem diante de si um livro com as mais variadas opiniões a respeito de alguns dos principais temas contemporâneos. Naturalmente, não esperamos dar a última palavra a respeito de qualquer assunto. Nossa pretensão é bem mais modesta, mas também muito importante: mostrar que é possível, mesmo sem colocar pontos finais aos debates, pensar de forma criativa, clara e civilizada. (shrink)

In this long-awaited compendium of new and newly revised essays, Alison Wylie explores how archaeologists know what they know. -/- Preprints available for download. Please see entry for specific article of interest.

The paper attempts to bridge a gap between two prevalent conceptions of forgiveness that are widely thought to be in opposition. On one side of things, forgiveness is often characterized as a gift. The image is an ever-present one, enduring in popular culture no less than in the sober prose of analytic philosophy. But we also talk of forgiveness as a moral imperative, an important, even vital aspect of our moral life. I argue that, contrary to what may at first (...) appear, the two sides are not in tension, and each gets at something important about the nature of forgiveness. Forgiveness is indeed a gift but, much like actual gifts, it is one we are sometimes required to give. (shrink)

The purpose of all philosophizing is to also reach a general, popular audience. In this 900 words' plus essay, the author discusses the possible dangers of reading/practising/discussing Tantra. The first photo is that of Mother Dhumavati, the next one is of Sri Ramakrishna and finally of Sri Ramanujacharya. The essay is a cautionary one advising against the miraculous or esoteric. It also speaks of clinical psychosis.

As conceived by analytic philosophers ontology consists in the application of the methods of mathematical logic to the analysis of ontological discourse. As conceived by realist philosophers such as Meinong and the early Husserl, Reinach and Ingarden, it consists in the investigation of the forms of entities of various types. The suggestion is that formal methods be employed by phenomenological ontologists, and that phenomenological insights may contribute to the construction of adequate formal-ontological languages. The paper sketches an account of what (...) might be involved in this new discipline, an account which is illustrated in application to the formal-ontological problems raised by negative states of affairs. (shrink)

This dissertation explores the prospects of postdeflationary substantive theorizing about truth. Postdeflationary theories define the concept of truth or the property of being a true truthbearer in a way that respects the deflationary desiderata of clarity, purity, and permissiveness with truth-aptness, without a necessary commitment to the core negative thesis of the deflationary approach. Postdeflationary substantive theories further acknowledge the complexity and explanatory utility of truth in understanding and defining other concepts and phenomena. The motivation for pursuing this study arises (...) from the so-called contemporary crisis of truth, where a substantive understanding of truth is subjected to widespread skepticism, critique, and even cynicism both inside and outside of philosophy in formal and mundane discourse. To better understand this crisis, particular attention is directed towards the deflationary critique of substantive theories of truth, which is a prevalent point of discussion in contemporary literature on western analytic philosophy. By exploring the limits and philosophical sustainability of deflationary critique of substantive accounts of truth, valuable insight is gained about the contemporary crisis of truth and the potential for substantive theorizing about truth in general. This dissertation composes of an introduction and four original research publications that address two connected themes: exploration of the philosophical sustainability of deflationary critique of substantive theories of truth, and exploration of the prospects for development of the now popular substantive pluralist theories of truth. These themes constitute both negative and positive aspects in relation to analyzing the prospects of postdeflationary substantive theorizing about truth. The first part of this dissertation focuses on arguing against the widespread deflationary readings of W.V.O. Quine’s truth, who is widely interpreted as a prominent and influential deflationist in both the secondary literature on his philosophy and contemporary truth-theoretic debates more broadly conceived. The first essay demonstrates that Quine’s immanent conception of truth involves commitments that are incompatible with general and theory-specific framings of the deflationary thesis. The second essay demonstrates conflicts between Quine’s views and what has in recent literature been argued as strong and moderate variants of the deflationary thesis. In conclusion, these essays demonstrate that the widespread deflationary readings of Quine’s truth are mistaken, thus removing a prominent thinker from the deflationists ranks while simultaneously casting suspicion towards the philosophical sustainability of the deflationary approach in general. The second part of this dissertation explores the prospects of postdeflationary substantive theorizing about truth by analyzing the limits and prospects for development of the increasingly popular substantive pluralist theories. The third essay explores different ways in which semantic ambiguity poses trouble for current pluralist models. The fourth essay argues that to achieve the theoretical desiderata that pluralists ask from discourse domains, the latter ought to be individuated on ontological rather than topical grounds. In conclusion, these essays demonstrate that while current pluralist models involve shortcomings, they encompass potential for development and provide a viable prospect for sustainable postdeflationary substantive theorizing about truth. (shrink)

The subject of this essay-based dissertation is Hume’s natural philosophy. The dissertation consists of four separate essays and an introduction. These essays do not only treat Hume’s views on the topic of natural philosophy, but his views are placed into a broader context of history of philosophy and science, physics in particular. The introductory section outlines the historical context, shows how the individual essays are connected, expounds what kind of research methodology has been used, and encapsulates the research contributions (...) of the essays. The first essay treats Newton’s experimentalist methodology in gravity research and its relation to Hume’s causal philosophy. It is argued that Hume does not see the relation of cause and effect as being founded on a priori reasoning, similar to the way in which Newton criticized non-empirical hypotheses about the causal properties of gravity. Contrary to Hume’s rules of causation, the universal law does not include a reference either to contiguity or succession, but Hume accepts it in interpreting the force and the law of gravity instrumentally. The second article considers Newtonian and non-Newtonian elements in Hume more broadly. He is sympathetic to many prominently Newtonian themes in natural philosophy, such as experimentalism, critique of hypotheses, inductive proof, and the critique of Leibnizian principles of sufficient reason and intelligibility. However, Hume is not a Newtonian philosopher in many respects: his conceptions regarding space and time, the vacuum, the specifics of causation, the status of mechanism, and the reality of forces differ markedly from Newton’s related conceptions. The third article focuses on Hume’s Fork and the proper epistemic status of propositions of mixed mathematics. It is shown that the epistemic status of propositions of mixed mathematics, such as those concerning laws of nature, is that of matters of fact. The reason for this is that the propositions of mixed mathematics are dependent on the Uniformity Principle. The fourth article analyzes Einstein’s acknowledgement of Hume regarding special relativity. The views of the scientist and the philosopher are juxtaposed, and it is argued that there are two common points to be found in their writings, namely an empiricist theory of ideas and concepts and a relationist ontology regarding space and time. (shrink)

This dissertation provides a careful reading of the later Wittgenstein’s philosophy of mathematics centered around three major themes: reality, determination, and infinity. The reading offered gives pride of place to Wittgenstein’s therapeutic conception of philosophy. This conception views questions often taken as fundamental in the philosophy of mathematics with suspicion and attempts to diagnose the confusions which lead to them. In the first essay, I explain Wittgenstein’s approach to perennial issues regarding the alleged reality to which mathematical truths or (...) propositions correspond. Wittgenstein diagnoses exotic pictures of mathematical reality as stemming from misleading analogies formed across empirical and mathematical propositions. The second essay explains Wittgenstein’s treatment of perplexity regarding the ability of a mathematical rule to determine its applications in advance. This too is found to depend on a misleading analogy, in this case across behavioral and mathematical senses of ‘determine’. The third and final essay discusses Wittgenstein’s general critical approach to “the infinite”. Philosophical perplexity about infinity is shown to depend on the verbal imagery regularly associated with proofs and their power to take hold of one’s imagination. Wittgenstein dampens the imaginative excesses often associated with “the infinite” by offering a sober redescription of Cantor’s famous method of diagonalization. (shrink)

This dissertation attempts to settle some challenging historiographic issues concerning the origin and development of the concept of economic equilibrium. Specifically, our research goal is to identify the philosophical and historical drivers of the mathematization of economic theory. To this end, we attempt to answer three fundamental research questions. First, why (and not how) has economics become a mathematical science? Second, what are the major methodological blunders that lie at the foundations of Modern General Equilibrium Theory? Third, is the contemporary (...) criticism of Modern General Equilibrium Theory meaningful and well-founded? In order, chapters 1-3 address the first question, chapters 4 and 5 address the second, whereas chapter 6 addresses the third question. Regarding the first question, we investigate the methodological relationships between Modern Physics, Modern Philosophy, and Walras’s Theory of General Equilibrium. Interestingly, our findings reveal that while the study of motion in Modern Physics relies upon a clear distinction between static and dynamic equilibrium, early mathematical economics borrows its methodology from Modern Physics but relies upon an Aristotelian conception of equilibrium. Furthermore, we identify exciting analogies between Kant’s philosophy and Walras’s Elements. Finally, we show that the so-called Walras Paradox also features another unexplored dimension. Namely, Walras’s work overall relies upon a bottom-up approach to mathematics. Yet Walras’s work includes problems that require a top-down approach to mathematics to be solved. Regarding the second question, we delve into the tight relationship between the History of Mathematics in the 19th Century, the Philosophy of Mathematics in the 20th Century, and the development of Modern General Equilibrium Theory in the 20th Century. Notably, we find that the top-down approach to mathematics provides economists with a reliable methodology to resolve the problems in Walras’s original work. Hence, the mathematization of General Equilibrium Theory in the 20th Century is a child of its time that carries the inapplicability of pure mathematics to real-world problems along with itself. Therefore, although the mathematization of General Equilibrium Theory is an unprecedented milestone in economic theory, the foundations of Modern General Equilibrium Theory inherit the methodological shortcomings of Contemporary Mathematics. That is why the Sonnenschein-Mantel-Debreu does not overtake the Aristotelian conception of equilibrium. Accordingly, we rebut the claim that Debreu and colleagues' mathematization of General Equilibrium Theory resolves the fundamental methodological shortcomings of Walras’s original work. Eventually, we use our answers to our first and second research questions to address the contemporary criticism of General Equilibrium Theory. On the one hand, we show that the latter criticism does not account for the fact that General Equilibrium Theory inherits the scientific realism and determinism of Modern Physics. In other words, we argue that the inability of General Equilibrium models to manage uncertainty effectively has nothing to do with its mathematization in the 20th Century. Instead, it results from the unexplored dimension of the Walras Paradox, which we uncover. On the other hand, we show that common accusations of inconsistency, incompleteness, and undecidability in General Equilibrium Theory are ill-founded. That is because other rigorous alternatives to axiomatization in economics are not paradox-free. On these grounds, we conclude that a much better option is to employ a topic-neutral language to provide rigorous presentations of contested concepts in economics. Particularly, we show that formal mereology offers a convenient methodological framework to resolve the disagreement between the Neoclassical and Institutionalist economists’ respective definitions of the concept of the market. In this way, we show that the latter concept is definable as a process. But, more importantly, we note that formal mereology also offers a convenient framework to reformulate other economic concepts concisely and rigorously. In this regard, we observe that formal mereology might provide a resolution for Hayek’s Problem because it would enable economists to define general equilibrium as a perduring socioeconomic process. -/- In case you want a copy of my dissertation, please email me. (shrink)

What is the proper metaphysics of quantum mechanics? In this dissertation, I approach the question from three different but related angles. First, I suggest that the quantum state can be understood intrinsically as relations holding among regions in ordinary space-time, from which we can recover the wave function uniquely up to an equivalence class (by representation and uniqueness theorems). The intrinsic account eliminates certain conventional elements (e.g. overall phase) in the representation of the quantum state. It also dispenses with first-order (...) quantification over mathematical objects, which goes some way towards making the quantum world safe for a nominalistic metaphysics suggested in Field (1980, 2016). Second, I argue that the fundamental space of the quantum world is the low-dimensional physical space and not the high-dimensional space isomorphic to the ``configuration space.'' My arguments are based on considerations about dynamics, empirical adequacy, and symmetries of the quantum mechanics. Third, I show that, when we consider quantum mechanics in a time-asymmetric universe (with a large entropy gradient), we obtain new theoretical and conceptual possibilities. In such a model, we can use the low-entropy boundary condition known as the Past Hypothesis (Albert, 2000) to pin down a natural initial quantum state of the universe. However, the universal quantum state is not a pure state but a mixed state, represented by a density matrix that is the normalized projection onto the Past Hypothesis subspace. This particular choice has interesting consequences for Humean supervenience, statistical mechanical probabilities, and theoretical unity. (shrink)

The rapid pace of technological advancements offers an essential field of research for a deeper understanding of man’s relationship with artifacts of her design. These artifacts designed by humans can have various mental and physical effects on their users. The human interaction with the artifact is not passive; on the contrary, it exhibits a potential that reveals the inner dispositions of human beings and makes them open to new creations. In this article, we will examine the impact of technology on (...) human life through the dispositional compatibilism perspective of the contemporary philosopher Kadri Vihvelin, arguing for a system of metaphysics in which ontology of properties depend on dispositions. In this context, the emerging phenomenon of dispositional compatibilism opens the door to developing new philosophical ideas for evaluating the concepts of compatibilism and freedom in the context of technology. Thus, it is emphasized that although technological devices shape human life, new and unforeseen powers may emerge due to human-artifact interaction. This article will examine the idea of dispositional compatibilism by specifically considering human interaction with text-based AI applications. The ability of AI to collaborate with human thought patterns is a meaningful example of the observation of dispositional compatibilism. In conclusion, the article aims to address the effects of technology on human freedom by approaching the human-artifact relationship from a dispositional perspective. It also aims to defend the claim that technological artifacts can positively contribute to human freedom from the perspective of dispositional compatibilism. (shrink)

I argue that appreciation of the phenomenon of forgetting requires serious attention to its origins and place in nature. This, in turn, necessitates metaphysical inquiry as well as empirical backing – a combination likely to be eschewed by psychological orthodoxy. But, if we hope to avoid the conceptual vacuity that characterizes too much of contemporary psychological inquiry (e.g., Klein, 2012, 2014a, 2015a, 2016a), a “big picture” approach to phenomena of interest is essential. Adopting this investigative posture turns the “received view” (...) of the relation between remembering and forgetting on its head: Rather than treated as the result of breakdowns and limitations of biologically engineered systems of remembering, forgetting is accorded elevated status as the driving force behind the evolution of organic systems of information retention. (shrink)

A series of essays on film and philosophy whose authors - philosophers or film studies experts - write on a wide variety of films: classic Hollywood comedies, war films, Eastern European art films, science fiction, showing how film and watching it can not only illuminate philosophy but, in an important sense, be doing philosophy. The book is crowned with an interview with Wittgensteinian philosopher Stanley Cavell, discussing his interests in philosophy and in film and how they can come together.

The Austrian philosopher Christian von Ehrenfels published his essay "On 'Gestalt Qualities'" in 1890. The essay initiated a current of thought which enjoyed a powerful position in the philosophy and psychology of the first half of this century and has more recently enjoyed a minor resurgence of interest in the area of cognitive science, above all in criticisms of the so-called 'strong programme' in artificial intelligence. The theory of Gestalt is of course associated most specifically with psychologists of (...) the Berlin school such as Max Wertheimer, Wolfgang Kohler and Kurt Koffka. We shall see in what follows, however, that an adequate philosophical understanding of the Gestalt idea and of Ehrenfels' achievement will require a close examination not merely of the work of the Berlin school but also of a much wider tradition in Austrian and German philosophy in general. (shrink)

Gila Sher approaches knowledge from the perspective of the basic human epistemic situation—the situation of limited yet resourceful beings, living in a complex world and aspiring to know it in its full complexity. What principles should guide them? Two fundamental principles of knowledge are epistemic friction and freedom. Knowledge must be substantially constrained by the world (friction), but without active participation of the knower in accessing the world (freedom) theoretical knowledge is impossible. This requires a grounding of all knowledge, empirical (...) and abstract, in both mind and world, but the fall of traditional foundationalism has led many to doubt the viability of this ‘classical’ project. Sher challenges this skepticism, charting a new foundational methodology, foundational holism, that differs from others in being holistic, world-oriented, and universal (i.e., applicable to all fields of knowledge). Using this methodology, Epistemic Friction develops an integrated theory of knowledge, truth, and logic. This includes (i) a dynamic model of knowledge, incorporating some of Quine’s revolutionary ideas while rejecting his narrow empiricism, (ii) a substantivist, non-traditional correspondence theory of truth, and (iii) an outline of a joint grounding of logic in mind and world. The model of knowledge subjects all disciplines to demanding norms of both veridicality and conceptualization. The correspondence theory is robust and universal yet not simplistic or naive, admitting diverse forms of correspondence. Logic’s grounding in the world brings it in line with other disciplines while preserving, and explaining, its strong formality, necessity, generality, and normativity. (shrink)

Where Humeans rule out the possibility of material or non-logical necessity, and thus of any associated knowledge a priori, the German legal philosopher Adolf Reinach defends the existence of a wide class of material necessities falling within the domain of what can be known a priori, for example in fields such as color and shape, rational psychology, law and economics. Categories such as promise or claim or obligation are, in Reinach’s view, exist as nodes in a system of necessary relations, (...) so that anyone who has experience of relevant instances of these categories is implicitly aware also of a corresponding family of relations to certain other categories – as for example that every promise implies a mutually correlated claim and obligation. Midway between the two extremes of Hume and Reinach stands Searle, who accepts necessary relations of the mentioned sorts, but sees them as human creations, following from ‘constitutive rules’ analogous to the rules of chess. We seek to demonstrate that Searle does not occupy a stable and acceptable half-way house between Hume and Reinach; that he, too, if he is to do justice to the very constitutive rules which form the center of his approach, must on pain of circularity embrace something like the Reinachian position. (shrink)

In Christ Brings All Newness: Essays, Reviews, and Reflections, Robert P. Imbelli, a theologian with a storied vocation as a priest of the Archdiocese of New York, offers a rich theological corpus explicitly grounded in Vatican II’s transformative vision. A scholar who bore witness to the unfolding of the council while studying in Rome, Imbelli carries the torch of its teachings through over five decades of preaching and teaching. With a Ph.D. in theology from Yale University, he has cultivated a (...) nuanced and sober understanding of the Catholic imagination, reflected in his previous award-winning work, Rekindling the Christic Imagination. In this current volume, Imbelli delves into the inexhaustible newness of Jesus Christ, examining how this novum has been, and ought to be, the pulsating heart of Catholic thought and praxis. The collection is poised as a bridge spanning scholarly exegesis and pastoral ministry, calling believers to re-encounter the transformative presence of Christ in an era where such a center often seems perilously close to erosion. (shrink)

Enclosed is a guidebook for philanthropists, advocates, and policymakers who want to do the most good possible. This book introduces the philosophy of “longtermism,” the idea that it is particularly important that we act now to safeguard future generations. -/- The future is vast in scale: depending on our choices in the coming centuries, the future could stretch for eons or it could dwindle into oblivion, and be inordinately good or inordinately bad. And yet future generations are utterly disenfranchised in (...) the world today: they cannot participate in our markets, our movements, or our civil society. This presents 21st Century philanthropists with a historically unprecedented opportunity to do good by protecting the long-term future. -/- The essays within are from the pioneers who have developed the intellectual foundations of longtermism, as well as the experts and advocates who are now putting it into practice. Readers will hear the case for longtermism from professors at the University of Oxford and Longview’s own founders; longtermist policy proposals from political philosophers, members of the House of Lords, and the All-party Parliamentary Group for Future Generations; the case for work on biosecurity, artificial intelligence, and climate change from leading experts; and the first ever essay on longtermist cultural change from the former Chief of Cabinet to the Finnish President. -/- Together, these essays chart the path forward toward maximising the good that we do for our grandchildren, our grandchildren’s grandchildren, and every generation beyond. (shrink)

This paper is an attempt to clarify, from a Thomistic point of view, the nature and method of metaphysics. I argue that metaphysics' object is created being, not God, even if God enters metaphysics as efficient cause of metaphysic's object. Also, that metaphysics is a science, insofar as a particular kind of coherent reasoning process, going from the many to understand a certain oneness, and then from that oneness to reinterpret the many. Moreover, that, in this particular process of reasoning, (...) doctrinal topics must follow a certain order. Thus, in particular, I argue that the distinction between essence and act of being in every creature cannot be argued before arguing the existence of God. I touch upon the notion of separation in metaphysics and I compare Aquinas' notion of resolution with Fabro's notion. (shrink)