This introduction to the special issue of the British Journal of Aesthetics, ‘Remote Art: Engaging with Art from Distant Times and Cultures’, presents the notion of art’s remoteness in the context of debates about inter-cultural diversity. It discusses the various aspects of remoteness, how it figures in the individual contributions to the issue, and suggests possible avenues for future scholarship.

The purpose of this paper is to assess the emergence of the pirate movements in the European Union. Our goal is to sketch the steps towards a research agenda for this grassroots political movement which gained momentum since 2009. To attain our goal we showed the re-signification of the concept of piracy in the debate around intellectual property and its institutional settlement. Afterwards we analysed the big political themes of several European Pirate Parties and their struggle to follow the preferences (...) of the median voter. We concluded with a set of hypotheses of which the most important is that the pirates will inscribe neither to the left nor to the right part of the political spectrum. (shrink)

The purpose of the following study is that of providing a critical anal‑ ysis of Intellectual Property (IP), with a closer look on copyright, in the context of human rights. My main conjecture is the following : the legal infrastructure stemming from the implications of copyrights which states created has nega‑ tive consequences if we have a closer look at some human rights specified by The Universal Declaration of Human Rights (UDHR). For example, copyrights are, in my view, incompatible with (...) the human rights which specify that (1) hu‑ man beings have a right to freely take part in the cultural and scientific life of the communities which they inhabit and (2) human beings have a right to own property. My main hypothesis is the following : if copyrights are, in fact, more difficult to ground from a moral perspective, then this considerations must trump the provision of the 27th article of the UDHR, which states that creators, be they artists or researchers, have a human right to have their moral and mate‑ rial interests protected with regard to their intellectual products, if this amounts to a justification for a copyright. (shrink)

Many of the problems we face can usefully be modeled as prisoners’ dilemmas. All the standard game-theoretic solutions to prisoners’ dilemmas lead, in the real world, to assurance games. But too often some aspects of our social interaction are as much obscured by, as illuminated by, game theory. Removing some of the epistemic constraints often accepted by game theorists will enable us to distinguish between productive and destructive prisoners’ dilemmas. Doing so is an important step in understanding the nature of (...) some of our social problems. (shrink)

Accountability for corporate social responsibility (CSR) and its societal challenges is undetermined, and it is unclear whether business or society should carry these responsibilities. Despite severe criticism from some, many organizations continue to invest in and promote CSR. The purpose of this multiple-case study was to increase the understanding of the phenomenon from the perspective of a purposeful sample of participants who contribute to CSR execution and who were representatives of the 10 organizations identified as active promoters. The participant corporations (...) (case studies), in Europe and North America, were mainly in the telecommunications industry. Study data came from 11 face-to-face, semistructured interviews with chief executive officers (CEOs) and other CSR key participants, a review of corporate archival records, and a review of other sources regarding the effective implementation of CSR in these organizations. The conceptual framework consisted of Carroll’s constructs of CSR based on economic, legal, social, and discretionary elements. The constant comparative method was used to analyze the interview data and identify factors leading corporations to continue to engage in CSR. These factors were economic, social impact, legal compliance, or good reputation, sponsored by transformational or adaptive leaderships and endorsed by visionary CEOs. The findings may enlighten and motivate other organizations to engage in CSR programs and connect stakeholders’ contribution to a broadened positive social change. (shrink)

There are two main questions that any account of corporate lawyers’ moral obligations needs to answer: (1) Do corporate lawyers have moral obligations to third parties? and (2) In cases of conflict between obligations to the corporation and obligations to third parties, which should prevail? This Article offers answers to these questions in the context of lawyers working in medical corporations. I argue that lawyers do have moral obligations to third parties, and that in cases where patients’ rights are being (...) violated by a medical company, patients’ rights should prevail. Consequently, attorney–client confidentiality rules should be relaxed to allow for attorney disclosures in egregious cases of potential harm to third parties. (shrink)

This paper aims to clear up the epistemology of learning morality from Artificial Moral Advisors (AMAs). We start with a brief consideration of what counts as moral enhancement and consider the risk of deskilling raised by machines that offer moral advice. We then shift focus to the epistemology of moral advice and show when and under what conditions moral advice can lead to enhancement. We argue that people’s motivational dispositions are enhanced by inspiring people to act morally, instead of merely (...) telling them how to act. Drawing upon these insights, we claim that if AMAs are to genuinely enhance people morally, they should be designed as inspiration and not authority machines. In the final section, we evaluate existing AMA models to shed light on which holds the most promise for helping to make users better moral agents. (shrink)

With recent advancements in systems engineering and artificial intelligence, autonomous agents are increasingly being called upon to execute tasks that have normative relevance. These are tasks that directly—and potentially adversely—affect human well-being and demand of the agent a degree of normative-sensitivity and -compliance. Such norms and normative principles are typically of a social, legal, ethical, empathetic, or cultural nature. Whereas norms of this type are often framed in the abstract, or as high-level principles, addressing normative concerns in concrete applications of (...) autonomous agents requires the refinement of normative principles into explicitly formulated practical rules. This paper develops a process for deriving specification rules from a set of high-level norms, thereby bridging the gap between normative principles and operational practice. This enables autonomous agents to select and execute the most normatively favourable action in the intended context premised on a range of underlying relevant normative principles. In the translation and reduction of normative principles to SLEEC rules, we present an iterative process that uncovers normative principles, addresses SLEEC concerns, identifies and resolves SLEEC conflicts, and generates both preliminary and complex normatively-relevant rules, thereby guiding the development of autonomous agents and better positioning them as normatively SLEEC-sensitive or SLEEC-compliant. (shrink)

With AI permeating our lives, there is widespread concern regarding the proper framework needed to morally assess and regulate it. This has given rise to many attempts to devise ethical guidelines that infuse guidance for both AI development and deployment. Our main concern is that, instead of a genuine ethical interest for AI, we are witnessing moral diplomacies resulting in moral bureaucracies battling for moral supremacy and political domination. After providing a short overview of what we term ‘ethics washing’ in (...) the AI industry, we analyze the 2021 UNESCO Intergovernmental Meeting of Experts (Category II) tasked with drafting the Recommendation on the Ethics of Artificial Intelligence and show why the term ‘moral diplomacy’ is better suited to explain what is happening in the field of the ethics of AI. Our paper ends with some general considerations regarding the future of the ethics of AI. (shrink)

Within the Computer Science community, many ethical issues have emerged as significant and critical concerns. Computer ethics is an academic field in its own right and there are unique ethical issues associated with information technology. It encompasses a range of issues and concerns including privacy and agency around personal information, Artificial Intelligence and pervasive technology, the Internet of Things and surveillance applications. As computing technology impacts society at an ever growing pace, there are growing calls for more computer ethics content (...) to be included in Computer Science curricula. In this paper we present the results of a survey that polled faculty from Computer Science and related disciplines about teaching practices for computer ethics at their institutions. The survey was completed by respondents from 61 universities across 23 European countries. Participants were surveyed on whether or not computer ethics is taught to Computer Science students at each institution, the reasons why computer ethics is or is not taught, how computer ethics is taught, the background of staff who teach computer ethics and the scope of computer ethics curricula. This paper presents and discusses the results of the survey. (shrink)

Predmet istraživanja su izazovi nastavnika u radu sa učenicima iz osetljivih socijalnih grupa, tokom nastave u vanrednim okolnostima, uslovljenim pandemijom koronavirusa. U radu su prikazani rezultati kvalitativnog istraživanja, sprovedenog krajem 2021. godine, u okviru projekta Pravo na obrazovanje u periodu krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 u Srbiji. U polustrukturisanim individualnim intervjuima učestvovalo je 50 nastavnika osnovnih, srednjih i škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, iz 14 gradova u Srbiji. Tokom obrazovno-vaspitnog procesa sa učenicima iz (...) osetljivih socijalnih grupa, nastavnici su suočeni sa brojnim izazovima: digitalni jaz prvog i drugog nivoa, diskontinuitet u procesu obrazovanja, neodgovarajuća podrška u učenju od strane roditelja, nemotivisanost učenika za učenje, otežana komunikacija, teškoće u praćenju nastave, nemogućnost sprovođenja epidemioloških mera i individualnih tretmana itd. Sudeći na osnovu izazova nastavnika, učenici iz osetljivih grupa više su pogođeni obrazovnom krizom nego njihovi vršnjaci iz privilegovanih grupa. Neophodno je sprovođenje sistemskih mera podrške u cilju obezbeđivanja inkluzivnog pristupa obrazovanju. (shrink)

Vydání Galileova Hvězdného posla vyvolalo okamžitou reakci mnoha evropských učenců, s jednou důležitou výjimkou, kterou tvořili jezuitští matematici Římské koleje pod vedením uznávaného matematika Christophora Clavia. Cílem článku je prozkoumat možné důvody opožděné reakce římských jezuitů, kteří se k nebeským objevům vyjádřili více než rok po vydání Galileovy knihy. Existují důkazy nasvědčující tomu, že i když byli římští matematici nakloněni uznání novinek odhalených teleskopem, nástrojem, který ještě musel dokázat svou důvěryhodnost, byli omezeni přísnými pravidly, která měla za úkol udržet jednotu (...) jezuitského řádu. (shrink)

Nous distinguons ordinairement le corps de l’esprit : nous parvenons aisément à concevoir (même si nous n’y croyons pas forcément) que notre esprit survive à notre corps, ou qu’il aille se loger dans un autre corps. Il y a là, pensons-nous, une véritable différence de nature. Mais bien que cette distinction nous soit très intuitive, dès lors que nous cherchons à spécifier le critère sur lequel elle repose, elle se dérobe. Tout se passe comme si nous n’avions aucun mal à (...) classer les choses d’un côté ou de l’autre de la frontière qui sépare le corps de l’esprit, mais que nous ne parvenions pas à la définir précisément. A quel critère obéissons- nous en effet lorsque nous opérons une bipartition entre phénomènes mentaux et phénomènes physiques dans un ensemble tel que : une croyance, le téléphone du salon, un aimant, l’envie d’un florentin, le Mont Blanc, la vue du Mont Blanc, un claquement de porte, un regret, le bruit d’un moulin, la connaissance du théorème de Thalès, la jalousie, la couleur de la neige, le souvenir d’un citronnier à Menton ? Nous serions probablement tous d’accord pour ranger du côté des phénomènes physiques le téléphone du salon, le claquement de porte, la couleur de la neige, l’aimant, le Mont Blanc et le bruit du moulin ; et du côté des phénomènes mentaux la croyance, l’envie d’un florentin, le regret, la vue du Mont Blanc, la connaissance du théorème de Thalès, la jalousie et le souvenir d’un citronnier de Menton. Mais nous divergerions probablement si nous avions à formuler le critère d’après lequel nous avons opéré cette bipartition. La première chose à faire est donc de tenter d’examiner les critères qui peuvent nous permettre d’établir la distinction entre le corps et l’esprit afin de retenir le plus pertinent. Dans la mesure du possible, celui-ci devra être à la fois informatif (ne pas nous renvoyer simplement à la distinction intuitive que nous pratiquons quotidiennement) et neutre (par exemple être acceptable aussi bien par un dualiste que par un matérialiste). Une fois cette distinction établie, nous serons en mesure de poser trois problèmes. (shrink)

Un fait Mooréen, selon l'expression de David Lewis, est « l'une des choses que nous savons mieux que toute prémisse d'une argumentation philosophique visant à é tablir le contraire. » Le sujet des faits Mooréens soulève des questions profondes, à la fois de méthode philosophique et d'épistémologie de premier ordre. Comment devrions-nous répondre aux arguments qui remettent en question des croyances dont nous sommes extrêmement confiants ? Dans quelle mesure ces arguments – ou plutôt ceux qui les avancent – peuvent-ils (...) espérer avoir une emprise ou une traction rationnelle sur nous ? Dans quelle mesure, si même c'est le cas, notre point de départ limite-t-il les types de révisions de nos croyances que la philosophie pourrait légitimement inspirer ? Quand sommes-nous justifiés (si jamais nous le sommes) à refuser de se laisser influencer par un argument qui, pour autant qu'on puisse en juger, est sans faille, et quand un tel refus relève-t-il simplement du dogmatisme ? Ce sont là de vastes questions, auxquelles je ne tenterai pas ici de répondre complétement. Mon ambition, plus modeste, est de tenter de progresser sur ces questions, et d'autres questions connexes, en examinant la notion de fait Mooré que je trouve chez Lewis et chez d'autres. (shrink)

Pojem filosofie nabyl v průběhu historie řadu podob a významů. Kromě tradičního teoretického zaměření se lze setkat s přístupem, který vyzdvihuje praktický dopad filosofování na život člověka. Příspěvek představuje koncept filosofické praxe a reflektuje její současný stav na území České republiky. Autoři vymezují filosofickou praxi jako disciplínu filosofie, a načrtávají její možné dělení na dílčí oblasti. Nastíněny jsou její historické kořeny, které autoři identifikují v antickém Řecku. Dále se věnují systematickému představení doposud sepsaných materiálů k filosofické praxi a přehledu její (...) realizace na území České republiky. Detailní pozornost věnují autoři popisu tří jejích oblastí, mezi které patří filosofie pro děti, filosofický workshop a filosofická konzultace. Kromě teoretického vymezení reflektují rovněž své vlastní postupy v uvedených oblastech. Článek čerpá především ze zahraniční odborné literatury, konkrétně z textů a dalších materiálů filosofických praktikantů. Jeho cílem je představit českému čtenáři doposud podrobněji neřešený koncept filosofické praxe a připravit tak pole pro možnou debatu na akademické rovině. -------- The concept of philosophy has had several forms and meanings throughout the history. Besides the traditional theoretical focus, we may also encounter the approach that highlights a practical impact of philosophizing on one’s life. This text introduces the concept of philosophical practice and reflects its current situation in the Czech Republic. Authors characterize philosophical practice as a discipline of philosophy and present its possible division into subsections. They also present its historical roots, which can be found in ancient Greece. Moreover, authors introduce available sources dealing with the philosophical practice and describe how this discipline is actually practiced in the Czech Republic. Detailed attention is given to three of its sections, namely philosophy for children (P4C), philosophical workshop, and philosophical consultation. Authors present theoretical background and also reflect their own methods in these sections. The text draws primarily from scholarly literature from abroad, particularly from the manuscripts and other sources produced by philosophical practitioners. The aim of this text is to introduce the concept of philosophical practice to the Czech reader and prepare the field for further academic discussion. (shrink)

U ovom radu analizira se rešenje skeptičkog paradoksa koje pruža teorija relevantnih alternativa. Ispituju se i upoređuju dve verzije ovog rešenja: nekontekstualistič- ka čiji je tvorac i zastupnik Fred Drecke, i kontekstualistička koju zastupaju autori poput Kita Dirouza i Stjuarta Koena. Uporednom analizom nekontekstualističkog i kontekstuali- stičkog rešenja, dolazi se do zaključka da, iako oba rešenja imaju i povoljne i nepovoljne implikacije, Dreckeova teorija relevantnih alternativa nudi uverljivije objašnjenje, a zatim i rešenje skeptičkog paradoksa.

Nemali broj interpretatora Platonove Države smatra kako Sokratova argumentacija protiv Trasimaha u prvoj knjizi Države nije zadovoljavajuća, valjana i uverljiva. U ovom radu autorka nastoji da pokaže u čemu leže smisao, snaga i validnost Sokratovih argumenata protiv imoralističkog stanovišta o prirodi pravednosti. Njegovi argumenti nemaju samo elenktičku, pobijajuću vrednost, nego nam daju i uvid u neka načelna pitanja, poput prirode umeća, pleoneksije, funkcije, vrline, eudajmonije, te pružaju putokaz u kojem pravcu će se kretati dalja rasprava u Državi.

Veliko interesovanje za metafizički pojam utemeljivanja poslednjih desetak godina na savremenoj metafizičkoj sceni dovelo je do pojave onih autora koji ne dele isti entuzijazam kao i njegovi zagovornici. U ovom radu osvrnućemo se na skeptičku poziciju koju zastupa Kris Dejli. Osnovni prigovori njegove kritike zasnovani su na ideji da sam koncept utemeljivanja nije razumljiv, odnosno da zagovornici te koncepcije nisu uspeli da to pokažu. U prvom delu rada iznećemo opšti pregled temeljnih karakteristika pojma utemeljivanja i njegove teorijske funkcije, dok (...) ćemo u drugom delu sagledati glavne Dejlijeve prigovore i pokušati da na njih odgovorimo. Na kraju, u zaključnim razmatranjima sumiraćemo glavne poente do kojih smo prethodnim uvidima došli. Pokazaće se da Dejlijevi prigovori nisu dovoljno jaki da dovedu u pitanje razumljivost govora o utemeljivanju. (shrink)

Jedna od istaknutih teorijskih koristi pojma utemeljivanja jeste njegova sposobnost da ujedinjuje različite slučajeve metafizičke zavisnosti i determinacije. To pretpostavlja da je sam ovaj pojam jedinstven. Jedinstvo utemeljivanja uobičajeno se prećutno pretpostavljalo među teoretičarima utemeljivanja, ali je s vremenom postalo predmet diskusije usled različitih skeptičkih izazova. U ovom radu ispitaćemo tri najopštije teorije jedinstva utemeljivanja: 1) singularizam − gledište po kojem je je dinstvo utemeljivanja zasnovano na ideji da postoji samo jedna relacija utemeljivanja; 2) generalizam − gledište po kojem (...) utemeljivanje treba razumeti kao generički pojam; i 3) gledište koje tvrdi da jedinstvo utemeljivanja počiva na objektivnim sličnostima među različitim relacijama utemeljivanja. Posebna pažnja biće posvećena trećoj opciji koja je bila u velikoj meri zanemareno gledište. Naša razmatranja će ukazati da ovo stanovište, zahvaljujući svojim inherentnim teorijskim vrlinama, zaslužuje mnogo oz biljniji tretman u metafizičkim raspravama o utemeljivanju. (shrink)

James a maintes fois célébré les rencontres philosophiques et l’on sait les efforts de James et de Bergson pour se voir, lors des passages de James en Europe. Proximité physique ne signifie évidemment pas convergence ni capillarité philosophiques, comme l’apprend à ses dépens Agathon dans le Banquet de Platon. Or, le rapprochement, mais aussi les confusions, entre la philosophie de Bergson et celle de James, voire entre « bergsonisme » et « pragmatisme », restent un passage obligé de l’étude des (...) deux hommes. Si cette confusion — peut-être ces familles de confusions — sont caractéristiques du début du XXe siècle , il serait sans doute illusoire de croire que nous en sommes sortis aujourd’hui. C’est en France une expérience encore très répandue chez le jamesien que devoir se justifier par rapport au « bergsonisme », et c’en est une autre pour le « bergsonien » que de devoir dire qu’il n’est pas forcément « pragmatiste ». Ces glissements ont déjà été maintes fois analysés et je tiendrai ici pour acquis que Horace Kallen , Floris Delattre , Ralph Barton Perry et Millic Capek , qui ont procédé à la revue de détail, nous ont donné suffisamment d’éléments pour qu’il ne soit pas nécessaire de reprendre le dossier dans son ensemble. Le propos sera plutôt de décomposer un travers de lecture que l’on inflige généralement aux deux auteurs à partir d’un terrain plus limité : le thème du « courant », ou flux (stream), de conscience, thème prétendument commun aux deux hommes. Je vais pour cela tenter d’identifier, dans la première section, deux grandes manières d’aborder le rapport entre les deux hommes qui ont conduit à méconnaître leur apport propre. L’une interdit tout simplement de les lire comme philosophes, même si elle est couramment pratiquée, ce que j’illustrerai à la lumière de deux exemples. L’autre type de lecture engage, lui, un contresens sur la thèse même de James, et c’est ici que la face critique de ce chapitre se retourne en argument positif. Le cœur de ce contresens est de croire que James aurait introduit le thème du courant de pensée ou de conscience, et que ce serait là son originalité. Or, comme il est normal chez un auteur pragmatiste après tout, l’originalité réside dans l’usage qui est fait de ce thème. En examinant dans la deuxième section les rouages de ce contresens, dont il n’est pas certain que tous les lecteurs de Bergson l’aient totalement évité alors même qu’ils pensaient le déposer, on tentera donc de préciser tout d’abord en quoi le thème lui-même n’est pas spécifiquement jamesien, ensuite en quoi le propos de James n’est pas tant de décrire ce flux pour lui-même que de nous expliquer ce qui nous guette si nous le négligeons systématiquement, enfin quelles sont les fonctions remplies par les passages sur le courant de conscience dans l’argument de James. (shrink)

Qu’est-ce que l’indignation ? Cette émotion est souvent conçue comme une émotion morale qu’une tierce-partie éprouve vis-à-vis des injustices qu’un agent inflige à un patient. L’indignation aurait ainsi trait aux injustices et serait éprouvée par des individus qui n’en seraient eux-mêmes pas victimes. Cette émotion motiverait la tierce-partie indignée à tenter de réguler l’injustice en l’annulant et en punissant son auteur. Cet article entreprend de montrer que cette conception de l’indignation n’est que partielle. En effet, l’indignation ne porte pas (...) que sur les injustices, mais plus généralement sur les torts injustifiés. Ce faisant, l’indignation peut être une émotion morale, mais aussi une émotion conventionnelle ou esthétique. De plus, elle peut être éprouvée par les individus victime des torts : elle n’est pas uniquement éprouvée par des tierces-parties. De la sorte, les individus indignés qui subissent les torts peuvent eux-mêmes chercher à les annuler et à punir leurs auteurs. Puisqu’elle peut être éprouvée tant par des spectateurs que par les personnes qui subissent les torts et qu’elle incline ceux qui l’éprouvent à faire appel à d’autres personnes pour réguler ces torts, l’indignation vécue individuellement est partageable : elle peut devenir une émotion collective jouant un rôle fondamental dans la régulation sociale en contribuant au renforcement de normes sociales existantes ou à l’émergence de nouvelles normes sociales associées aux idées du juste prévalant dans la société considérée. (shrink)

Kako u svakodnevnom životu, tako i u pravu većinu ljudi smatramo odgovornim za postupke pretpostavljajući da su to njihovi postupci u smislu da nad njima imaju kontrolu. Pretpostavka koja dominira tradicionalnim filozofskim raspravama o moralnoj odgovornosti i teorijama kazne jeste da se osoba smatra moralno (pravno) odgovornom za počinjeni postupak ako taj postupak zavisi od nje na takav način da bi zaslužila osudu (kaznu) odnosno pohvalu (nagradu). Izazov koji prirodne nauke postavljaju pred ovakvo razumevanje moralne odgovornosti ne zaustavlja se na (...) klasičnoj mehanici već svoj novi, kompleksniji oblik zadobija pojavom kvantne mehanike, ali i razvojem neuronauke i psihologije. Relevantnost istraživanja prirodnih nauka za filozofske probleme objašnjavamo činjenicom da su drugu polovinu XX veka obeležila naturalistička metafizička i epistemološka nastojanja. Na ovaj način je otvoreno novo poglavlje odnosa filozofije i prirodnih nauka, a mi ga u ovom radu ispitujemo kroz razmatranje problema kompatibilnosti determinizma i moralne odgovornosti. Cilj rada je da ispitivanjem kako empirijskih argumenata kojima se u pitanje dovodi moralna odgovornost, tako i filozofskih argumenata koji figuriraju u ovim diskusijama ukažemo da rezultati naučnih istraživanja mogu biti plodonosni u kontekstu rasprava o slobodi volje, moralne odgovornosti i teorija kazne, isključivo ako na adekvatan način komuniciraju sa rezultatima filozofskih istraživanja zasnovanim na primeni filozofskih metoda poput metoda pojmovne analize. (shrink)

L’objectivité permettrait d’assurer la supériorité de la science par rapport à d’autres modes de connaissance. Elle doit donc être défendue, surtout en cette « ère de post-vérité » où les « faits alternatifs » remplacent les faits avérés, en politique comme ailleurs. Or les attaques proviennent autant de l’extérieur que de l’intérieur de la sphère philosophique. Il convient donc de tenter d’opérer la réconciliation la plus large possible avec deux représentants de clans (très) opposés, Mario Bunge et Bruno Latour. (...) Réinvestissant les grandes conceptions de la notion d’objectivité, je propose ici trois chantiers pour cette réconciliation : la mise au rancart des conceptions naïves et parfois insincères de la science, la réévaluation des contextes de découverte et de justification, et celle de la distinction faits-valeurs. (shrink)

A book review of 'Mindvaults. Sociocultural Grounds for Pretending and Imaginining' by Radu J. Bogdan.

Ovaj rad se bavi metodološkim aspektima obnovljenih pravno-filozofskih nastojanja da se preispita pojam međunarodnog prava. Posle kratkog osvrta na istoriju pravne filozofije i ključne tačke Hartovog i Kelzenovog pozitivističkog stanovišta, u radu se dalje ispituje na koji način se savremene pravne teorije, kako u pozitivističkoj, tako i u ne-pozitivističkoj tradiciji, bave međunarodnim pravom. Poslednji deo rada predstavlja pokušaj da se skiciraju određene smernice za novi početak u filozofskoj obradi međunarodnog prava. Prvo, istorija rasprava u ovoj oblasti svedoči o tome (...) da su metodološki pravni teoretičari u pravu kada tvrde da nam utvrđivanje odgovarajućeg metoda pomaže u odgovoru na pitanje šta je pravo. Drugo, imajući na umu stalno promenjivu prirodu međunarodnog prava, odgovarajući metodološki pristup zahteva „evolucionarnu epistemologiju“ (D’Amato), koja teško da se može nazvati obeležjem analitičke jurisprudencije. Najzad, takva epistemologija je na kompleksan način povezana sa našim istraživanjem šta međunarodna pravda ili, bar, šta međunarodna „unutrašnja moralnost“ zahteva. (shrink)

Petrus Nigri (Schwarz) se narodil západočeské Kadani (něm. Kaaden) kolem roku 1435 a spolu se svými třemi bratry vstoupil v Německu do dominikánského řádu. Během svého studia prošel velkou část Evropy (Německo, Itálii, Španělsko, Čechy a Maďarsko) a nakonec se stal rektorem generálního studia v Budíně (1481). Obecně je znám spíše jako význačný středověký hebraista. Do dějin filosofie se zapsal zvláště jako autor Clipeus thomsitarum (před r. 1474), což je filosofický komentář na Porfýriův Úvod (Isagoge) a na aristotelovské Kategorie, formou (...) otázek. Třebaže Nigriho práce není originální, představuje v zaalpských zemích významnou recepci pojetí pomyslného jsoucna (Clipeus, část I, ot. 3-4) tak, jak ho koncipoval Hervaeus Natalis († 1323) ve svém traktátu De secundis intentionisbus. -/- Petrus Nigri (Peter Schwarz, born in Kadaň/Kaaden before 1435, died in Buda 1483), is author of Clipeus thomistarum (printed 1481), a philosophical commentary on Porphyry's Introduction (Isagoge), and on Aristotle's Categories in the form of questions. While Nigri's discussion of the concept of being of reason (Clipeus thomistarum, part I, qq. 3-4) is not original, his work is important for contributing to this concept’s reception, and with it the teaching of Hervaeus Natalis (died 1323) in his treatise De secundis intentionibus, in the transalpine countries. Being of reason (ens rationis) is conceived as not a categorial being, nor is it an intellectual operation, nor is it caused, but is only identifiable by the human intellect. Nigri's being of reason has no subjective existence, but only an objective character, which differs both from categorial being and from mere nothingness. (shrink)

U ovom radu dat je kratak pregled osnivanja Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju kao institucionalne osnove za postanak i izlazenje casopisa Filozofija i drustvo. On je prvobitno, 1987. godine, poceo da izlazi kao zbornik, jednom godisnje, da bi od 2005. postao casopis, sa ritmom publiciranja tri puta godisnje, a od 2011. izlazi kvartalno. Takodje je dat i pregled svih tematskih celina, i to do kraja 2012. godine. Analiziran je detaljno jedan broj FiD-a, kao vazan dokument za promenu drustvene (...) atmosfere u negdanjoj Jugoslaviji i sa nagovestajima njenog raspada: naucni skup je odrzan 2. i 3. jula 1991. (shrink)

La question à laquelle je veux tenter de répondre est la suivante : Quelle est la nature ontologique de ce que nous percevons lorsque nous sommes sujets à une illusion ou à une hallucination ? (Cette question n’est pas directement liée au thème de ce séminaire, mais la réponse que je veux lui apporter l’est.) La réponse proposée est la suivante : Ce que nous voyons en cas d’illusion est une propriété physique du milieu perceptif attribuée à l’objet perçu.

Ce recueil de textes propose de contribuer à l’histoire des grandes académies scientifiques européennes. Plutôt que de vouloir tenter d’en dégager une homogénéité discutable, les études réunies tentent, au contraire, de montrer comment la pratique académique trouve son unité dans un ensemble de querelles.

In this eighth book of scilogs collected from my nest of ideas, one may find new and old questions and solutions, – in email messages to research colleagues, or replies, and personal notes handwritten on the planes to, and from international conferences, about all kind of topics, centered mostly on Paradoxism and Neutrosophy. -/- Exchanging ideas with: Robert Neil Boyd, Joseph Brenner, Ahmed Cevik, Victor Christianto, Adrian Curaj, Jean Dezert, Andrei-Lucian Drăgoi, Ervin Goldfain, Young Bae Jun, Yale Landsberg, Radu (...) Munteanu, Paul Piștea, Viorel Roman, Ridvan Sahin, Said Broumi, Selcuk Topal, Eric W. Weisstein, Xiaohing Zhang.‬‬‬ . (shrink)

Revista Intelligence Info este o publicație trimestrială din domeniile intelligence, geopolitică și securitate, și domenii conexe de studiu și practică. -/- Cuprins: -/- EDITORIAL Rolul serviciilor de informații în război, de Nicolae Sfetcu -/- INTELLIGENCE Intelligence Analysis, de Nicolae Sfetcu -/- ISTORIA Reformele serviciilor secrete de la Mihail Moruzov la Eugen Cristescu, între inovație și decadență, de Rodica Liseanu Take Ionescu – O biografie vectorială în istoria partidelor politice și în semantica diplomației, de Rodica Liseanu -/- GEOPOLITICA Apusul universalismului european, (...) de Lisa-Maria Achimescu Chinese Hegemony in the Production of Rare Earths, de Emilian M. Dobrescu România. Între ‘gura de rai’ geografică şi răspântia geopolitică, de Radu Carp -/- SECURITATE Schimbarea paradigmelor în mediul internațional de securitate, de Alexandru Cristian Adevăr și dezinformare în fenomenul OZN, de Dan D. Farcaș -/- ȘTIINȚA INFORMAȚIEI Utilizarea analiticii rețelelor sociale în intelligence, de Nicolae Sfetcu -/- ISSN 2821-8159 ISSN-L 2821-8159, DOI: 10.58679/II30199. (shrink)

Revista Cunoașterea Științifică este o publicație trimestrială din domeniile științei și filosofiei, și domenii conexe de studiu și practică. -/- Cuprins: -/- EDITORIALE Cunoașterea, de Nicolae Sfetcu Cuvânt introductiv pentru (și despre) „Cunoașterea Științifică”, de Adrian Klein Viitorul științei – Știința științelor, de Nicolae Sfetcu -/- ȘTIINȚE NATURALE Teste gravitaționale, de Nicolae Sfetcu Inside, and Beyond „Nothingness”, de Adrian Klein și Robert Neil Boyd Anomalii ale relativității generale, de Nicolae Sfetcu -/- ȘTIINȚE SOCIALE Fondarea Uniunii Europene și evoluția tratatelor comunității (...) europene, de Alexandru Cristian Istoria eugeniei, de Nicolae Sfetcu Contextul intrării României în al Doilea Război Mondial, de Nicolae Sfetcu Dezvoltarea capabilităților europene în domeniul managementului crizelor, de Alexandru Cristian The Security Management System from the Perspective of the Global Energy Crisis and the Extended Black Sea Region Escalating Conflict, de Daniela Georgiana Golea, Andreea Florina Radu, și Tiberiu Tănase Closed Economies, Autarchy – Failure and Economic Disaster, de Darius-Antoniu Ferenț -/- ȘTIINȚE FORMALE Ontologii de intreprindere în tehnologia blockchain, de Nicolae Sfetcu Învățarea automată a regulilor de asociere în mineritul datelor (data mining), de Drew Bentley -/- FILOSOFIE Platon: Biografia, de Nicolae Sfetcu Karl Popper și problema demarcației între știință și ne-știință, de Nicolae Sfetcu A Scientifically Acceptable Mechanism for the Reincarnation Process of the Self, de Adrian Klein -/- RECENZII CĂRȚI Lebăda Neagră, un risc asumat – Merită?, de Nicolae Sfetcu Republica lui Platon, de Nicolae Sfetcu -/- ISSN 2971 – 9070 ISSN-L 2821 – 8086, DOI: 10.58679/CS83230. (shrink)

Premier ouvrage de l’histoire de la philosophie à être totalement consacré au concept d’entéléchie, il ne s’agira pas de proposer un essai historique allant de la mise en place de cette notion chez Aristote jusqu’à la conception biologique développée par Hans Driesch. Inscrit dans un projet plus global de compréhension du temps aristotélicien, c’est à une véritable refondation métaphysique du concept que ce travail nous convie. Si Kant, à l’ultime fin de sa première critique, avait admis qu’il n’existait que deux (...) voies possibles de fondation de l’a priori - la voie historique (platonicienne) empruntée par Hegel et la voie physiologique (aristotélicienne) qui sera la nôtre - la première partie de ce second volume prendra pour acquis qu’il n’existe pas de théorie qui puisse unifier ces deux pôles du savoir. Cela impliquera une scission entre deux mouvements irrationnels que sont le mouvement entéléchique aristotélicien et le mouvement dialectique platonicien. A partir du corps a priori du surhomme, le premier mouvement sera à la racine de la théorie de la connaissance (De la science) alors que le second sera au fondement de la théorie des valeurs (De l’Idéologie). En circonscrivant le mouvement dialectique dorien autour du noûs perse (iranien), ce travail offrira une première définition totalement négative du mouvement entéléchique appuyé, lui, sur le noûs ionien (« phénicien ») dont la seconde partie sera l’objet. De l’analyse de la substance première en passant par l’étude phénoménologique des schèmes de la camusité et du membre moteur, cette étude reviendra sur l’élasticité du tendon afin d’approcher non-phénoménalement le concept lui-même et tenter ainsi une première symphyse avec les rythmes circadiens de la biologie contemporaine. (shrink)

Jedno od najznačajnijih pitanja u filozofiji morala jest predstavljaju li moralni zahtjevi ujedno i razloge za djelovanje prema kojima se trebaju ravnati sve racionalne osobe. Prema jednoj koncepciji, moralni apsolutizam tvrdi da sve racionalne osobe imaju dovoljan razlog da poštuju moralne zahtjeve. Prema tom shvaćanju, moralni relativizam je tvrdnja da neće svi racionalni djelatnici imati dovoljan razlog da poštuju iste moralne zahtjeve. manje je istraženo pitanje što se događa ako pokušamo povezati filozofski naturalizam s pitanjem daju li moralni zahtjevi razloge (...) za djelovanje svim racionalnim djelatnicima. u ovom radu bavimo se potonjim pitanjem. neki autori smatraju da prihvaćanje filozofskog naturalizma nije važno za ovo pi- tanje. Drugi autori smatraju da filozofski naturalizam implicira relativizam u pogledu praktičnih razloga koji nije spojiv s moralnim apsolutizmom. u radu argumentiramo za to da su oba gledišta donekle ispravna. tvrdimo da ako se naturalizam shvati kao ontološka tvrdnja onda se možemo složiti s time da naturalizam ne igra ulogu u razrješenju debate između relativista i apsolutista. međutim, ako se naturalizam shvati kao metodološko gledište, onda smatramo da naturalizam podržava relativizam u pogledu praktičnih razloga, tj. ideju da moralni zahtjevi ne pružaju razloge za djelovanje svim racionalnim djelatnicima. (shrink)

Mogućnost samouništenja čovečanstva čini stalnu prateću temu u svim knjigama Svetozara Stojanovića napisanim posle njegovog doktorata o metaetici. Kakve god da su teme inače obrađivane, našlo bi se ponešto i o ovome, isprva kao usputno zapažanje i mogući ugao gledanja na glavnu temu, a kasnije, sve više kao posebna oblast razmatranja ili čak kao vodeća perspektiva. U ovom radu rekonstruišem Stojanovićevo tretiranje ove teme. Pošto je kod Stojanovića reč o apokalipsi u sekularnom smislu, ja za nju predlažem, u otvorenoj (...) protivrečnosti sa izvornim značenjem reči, izraz apokalipsa bez otkrivenja. Reč je o apokalipsi u kojoj je preostao samo još kataklizmički aspekt, i utoliko ovaj izraz dobro sledi Stojanovićeve izvorne intencije. U radu izlažem i komentarišem sve faze Stojanovićevog rada na ovoj temi tvrdeći da ona čini jedinu konstantu u filozofskim i političkim menama njegovog mišljenja. (shrink)

Přibližně od druhé poloviny devadesátých let můžeme v sociálních vědách rozpoznat řadu tendencí, které nás opravňují hovořit o digitálním obratu v sociálněvědné praxi. Ačkoli důsledky digitalizace jsou pozorovatelné v mnoha oblastech sociálních věd, nejvýrazněji jsou zřejmě patrné ve znovuoživení očekávání spojovaných s tzv. dialogickým obratem a v diskusi rozpoutané kolem konceptu veřejné vědy. Tato studie vychází z kritického představení antologie a knihy-hypermédia Phillip VANNINI, Popularizing Research. Engaging New Genres, Media and Audiences. New York: Peter Lang 2012, 220 s.; Phillip VANNINI, (...) Popularizing Research [online]. 2012. Dostupné z: [cit. 4. 1. 2013], přičemž jejím cílem je zejména postižení souvislostí mezi digitálním a dialogickým obratem v sociálních vědách a vymezení vztahu těchto obratů ke konceptu veřejné vědy. (shrink)

Stať se zabývá diskusemi o epistemologicko-metodologické roli simulací v soudobé vědě. Soustředí se nejprve na aktuálnost těchto diskusí v současné metodologii vědy a následně na její návaznost na určitou myšlenkovou tradici z osmdesátých let 20. století, kdy diskuse kolem modelování vyvolaly řadu otázek zpochybňujících tradiční pojmové distinkce, především mezi experimentem a teorií. Stať se přiklání v rámci těchto diskusí k názorům, které řadí simulace k novým a specifickým nástrojům vědy, jež také vyžadují novou a specifickou metodologii a epistemologické postavení. Pro (...) podporu této názorové pozice jsou uvedeny některé aktuální analýzy konkrétních příkladů simulací a jejich specifického postavení v moderní vědě. (shrink)

Thomas Kuhn ve svých pozdějších pracích ostře napadá tzv. silný program sociologie vědění a důsledně se vůči němu vymezuje. Tato skutečnost je zajímavá z toho důvodu, že představitelé silného programu se naopak ke Kuhnovi otevřeně hlásí a vydatně čerpají z jeho díla, neboť v něm spatřují řadu klíčových myšlenek, které implikují možnost sociologické analýzy vědeckého poznání. Cílem této studie je kriticky přezkoumat Kuhnovu kritiku silného programu a zhodnotit její oprávněnost. V první části je za tímto účelem nejprve rekonstruováno Kuhnovo pojetí (...) silného programu, jež je posléze porovnáno s pracemi jeho zakladatelů Davida Bloora a Barryho Barnese, v nichž je silný program teoreticky rozvíjen. V další části jsou Kuhnovy argumenty proti silnému programu konfrontovány s vybranou historickou studií, v níž je silný program aplikován v praxi. Třetí část pak obrací pozornost ke Kuhnovu vlastnímu pojetí vědy, které je v ní porovnáno se silným programem právě v těch aspektech, jež na něm Kuhn kritizuje. (shrink)

This tenth volume of Collected Papers includes 86 papers in English and Spanish languages comprising 972 pages, written between 2014-2022 by the author alone or in collaboration with the following 105 co-authors (alphabetically ordered) from 26 countries: Abu Sufian, Ali Hassan, Ali Safaa Sadiq, Anirudha Ghosh, Assia Bakali, Atiqe Ur Rahman, Laura Bogdan, Willem K.M. Brauers, Erick González Caballero, Fausto Cavallaro, Gavrilă Calefariu, T. Chalapathi, Victor Christianto, Mihaela Colhon, Sergiu Boris Cononovici, Mamoni Dhar, Irfan Deli, Rebeca Escobar-Jara, Alexandru Gal, N. (...) Gandotra, Sudipta Gayen, Vassilis C. Gerogiannis, Noel Batista Hernández, Hongnian Yu, Hongbo Wang, Mihaiela Iliescu, F. Nirmala Irudayam, Sripati Jha, Darjan Karabašević, T. Katican, Bakhtawar Ali Khan, Hina Khan, Volodymyr Krasnoholovets, R. Kiran Kumar, Manoranjan Kumar Singh, Ranjan Kumar, M. Lathamaheswari, Yasar Mahmood, Nivetha Martin, Adrian Mărgean, Octavian Melinte, Mingcong Deng, Marcel Migdalovici, Monika Moga, Sana Moin, Mohamed Abdel-Basset, Mohamed Elhoseny, Rehab Mohamed, Mohamed Talea, Kalyan Mondal, Muhammad Aslam, Muhammad Aslam Malik, Muhammad Ihsan, Muhammad Naveed Jafar, Muhammad Rayees Ahmad, Muhammad Saeed, Muhammad Saqlain, Muhammad Shabir, Mujahid Abbas, Mumtaz Ali, Radu I. Munteanu, Ghulam Murtaza, Munazza Naz, Tahsin Oner, ‪Gabrijela Popović‬‬‬‬‬, Surapati Pramanik, R. Priya, S.P. Priyadharshini, Midha Qayyum, Quang-Thinh Bui, Shazia Rana, Akbara Rezaei, Jesús Estupiñán Ricardo, Rıdvan Sahin, Saeeda Mirvakili, Said Broumi, A. A. Salama, Flavius Aurelian Sârbu, Ganeshsree Selvachandran, Javid Shabbir, Shio Gai Quek, Son Hoang Le, Florentin Smarandache, Dragiša Stanujkić, S. Sudha, Taha Yasin Ozturk, Zaigham Tahir, The Houw Iong, Ayse Topal, Alptekin Ulutaș, Maikel Yelandi Leyva Vázquez, Rizha Vitania, Luige Vlădăreanu, Victor Vlădăreanu, Ștefan Vlăduțescu, J. Vimala, Dan Valeriu Voinea, Adem Yolcu, Yongfei Feng, Abd El-Nasser H. Zaied, Edmundas Kazimieras Zavadskas.‬‬. (shrink)

Rad se bavi temom tiranije u Platonovoj filozofiji koja je neraskidivno vezana za Platonovu kritiku demokratije. Stoga, da bi se uopšte moglo govoriti o njegovoj kritici tiranije, u radu će biti prikazana i sva druga društvena uređenja koja on pominje i čija smjenjivanja bivaju odslikana kroz živopisnu paralelu smjene generacija. Izložiću njegov argument zašto su tiranin i tiranija u potpunom opozitu sa njegovom idealnom državom i kraljem filozofom, ali takođe i postaviti mnogobrojna ključna pitanja koja će u radu (...) biti podijeljena u pet cjelina. U prvoj i drugoj cjelini ću govoriti o onome što dovodi do same promjene društvenih uređenja u Platonovoj „Državi“, stavljajući akcenat na prelaz demokratije u tiraniju. U trećem dijelu biće prikazan dopadljivi početak tiranije, da bi potom u četvrtom dijelu bilo riječi o već sasvim uspostavljenoj tiraniji i onome što prof. dr Irina Deretić naziva „povlačenje logosa ili psihopatologija nepravednog tiranina“. Peti dio će poslužiti kao osvrt na razmišljanje o tome da tiranina možda treba i sažaljevati, kako i sam Sokrat govori, a zatim i razmatranje teze Čincia Aruze (engl. Cinzia Arruzza) da je Platonova kritika tiranije zapravo njegova kritika demokratije. (shrink)

Centralno pitanje koje se postavlja u ovom radu jeste da li je i na koji način moguće odbraniti Kantov pojam transcendentalne slobode. U cilju pružanja odgovora na ovo pitanje ispituje se argument treće antinomije, kao i primena rešenja -/- ove antinomije na sferu ljudskog delanja. Uporednom analizom najzastupljenijih in- -/- terpretacija Kantove pozicije, dolazi se do zaključka da je ideja transcendentalne -/- slobode plauzibilna, ali samo ukoliko prihvatimo osnovne pojmove na kojima počiva -/- Kantova filozofija, na prvom mestu doktrinu (...) transcendentalnog idealizma, i ukoliko -/- na adekvatan način interpretiramo argumente koje nam Kant pruža. (shrink)

U trećem odseku Zasnivanja metafizike morala Kant nastoji da, na osno­ vu ideje o nužnom pretpostavljanju slobode, pruži dedukciju vrhovnog moralnog prin­ cipa i da dokaže njegovo objektivno važenje. Tri godine kasnije, u Kritici praktičkog -/- uma, on eksplicitno poriče mogućnost izvođenja navedene dedukcije i promenom meto­ doloških postavki pokušava da pokaže da svest o moralnom zakonu kao činjenici uma -/- predstavlja osnovu za dedukciju slobode. U ovom radu ćemo zastupati stav da direktan -/- kontrast između dva Kantova teksta (...) jasno pokazuje da je došlo do radikalnog preokre­ -/- ta u njegovoj misli. Cilj ovog teksta je da pokaže da je Kant imao razloge da bude neza­ -/- dovoljan dedukcijom moralnog zakona ponuđenom u Zasnivanju metafizike morala, što -/- ga je navelo da promeni svoj argumentativni tok prilikom pisanja druge Kritike. (shrink)

Romania and the United States of America share some history that is similar in many respects. Both states have struggled to gain their independence, their sovereignty, and historical recognition. That in which they have followed a different path was about the civilization pattern in which each of the two states was established. We need to remind here and pay all the due respect to them, the Romanian and American historians who have dealt with the early issues of the US-Romanian relations, (...) that is Paul Cernovodeanu, Cornelia Bodea, Ion Stanciu, Dumitru Vitcu, Constantin Bușe, Keith Hitchins, Stephen FischerGalați, Radu R. Florescu, James F. Clarke, and many others. (shrink)

Filozofski vodič je stručna monografija namijenjena prvenstveno učenicima srednjih škola i studentima, koji se trebaju upustiti u pripremu ili maturskog rada ili pisanja seminarskog rada iz filozofije. Knjigu je recenzirao dr Predrag Krstić, istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu, sa iskustvom od trinaest godina u radu kao gimnazijski profesor filozofije, kao i prof. dr Miodrag Živanović redovni profesor u penziji Filozofskog (...) fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Galić je tim povodom poklonila pet primjeraka vodiča Gimnaziji Banja Luka odmah po objavljivanju same knjige. (shrink)