Like Socrates, Aspasia did not leave any writings. We know about her from secondary sources. In this paper, I will show a number of things in the reports of what Aspasia said and did that are philosophically interesting, especially in what they show about dealing with various kinds of crises, from marital to political ones. First, I will argue for the most probable reconstruction of her life. Second, I will elucidate what kind of method Aspasia employed when considering marital issues. (...) Third, I will endeavor to prove that Plato’s representation of Aspasia was not a mockery, as some authors argue. Furthermore, the most significant philosophical points of Aspasia’s Funeral Speech will be highlighted and assessed. Eventually, I will attempt to figure out what Plato’s reasons might have been to ascribe this speech to a woman. (shrink)

Behavioural flexibility is often treated as the gold standard of evidence for more sophisticated or complex forms of animal cognition, such as planning, metacognition and mindreading. However, the evidential link between behavioural flexibility and complex cognition has not been explicitly or systematically defended. Such a defence is particularly pressing because observed flexible behaviours can frequently be explained by putatively simpler cognitive mechanisms. This leaves complex cognition hypotheses open to ‘deflationary’ challenges that are accorded greater evidential weight precisely because they offer (...) putatively simpler explanations of equal explanatory power. This paper challenges the blanket preference for simpler explanations, and shows that once this preference is dispensed with, and the full spectrum of evidence—including evolutionary, ecological and phylogenetic data—is accorded its proper weight, an argument in support of the prevailing assumption that behavioural flexibility can serve as evidence for complex cognitive mechanisms may begin to take shape. An adaptive model of cognitive-behavioural evolution is proposed, according to which the existence of convergent trait–environment clusters in phylogenetically disparate lineages may serve as evidence for the same trait–environment clusters in other lineages. This, in turn, could permit inferences of cognitive complexity in cases of experimental underdetermination, thereby placing the common view that behavioural flexibility can serve as evidence for complex cognition on firmer grounds. (shrink)

Kako je moguće baviti se Platonom danas, ukoliko je filozofija „svoje vreme obuhvaćeno mislima“? Autor Platonovom delu ne pristupa kao dogmatskom štivu, već kao tekstu prožetom paradoksima, koje izmiče svakom unapred pripremljenom, šematizovanom modelu čitanja. Obratiti se Platonu kao filozofskoj paradigmi isplativo je ukoliko filozofi koji progovaraju iz dubine vremena mogu nešto važno da nam saopšte i ukoliko smo kadri da im postavimo autentično pitanje. Zato filozofi moraju imati dah delfskog ronioca, jer biser se ne nalazi u svakoj školjci. Knjiga (...) Iz Platonove filozofije ulazi u red značajnih knjiga posvećenih Platonovoj filozofiji. Veći deo knjige je objavljen u časopisima od svetskog ugleda (na nemačkom i engleskom jeziku). Time je njen kvalitet potvrđen recenzijama koje su nastale van domaćih koterija, a delo se samerilo sa aktuelnim pristupima Platonu. Knjiga se bavi problemima koji su formulisani u drugoj polovini prošlog veka (napisano i nenapisano učenje), preko naizgled klasičnih tema (dvostruki paradoks, utemeljenje istorijskog i političkog, eros), do tekstova koji pogađaju fenomen aktuelnosti Platonove teorije i prakse (problemi kongitivne dispozicije i bioetike u Platonovoj filozofiji). Ispred nas je Platon u dijalogu sa filozofskim strujanjima s kraja dvadesetog i početkom ovog veka. Za Irinu Deretić smisao filozofskog dijaloga leži u procenjivanju i odmeravanju stanovišta u raspravi, kako bi se vlastito stanovište preciznije artikulisalo. Ne radi se o utopijskoj komunikativnoj zajednici - već o karakteru filozofskog dijaloga, koji je upućen na unutrašnji, a ne na spoljašnji agon. Platon iz sasvim nesofističkih razloga preuzima metodu sofista kada „slabiju stvar čini jačom“. Tome je suprotna eristička (ne)kultura, u kojoj strasti imaju prevagu na davanjem bilo kakvih, „a kamoli valjanih razloga“, piše Irina Deretić. Iz problematičnosti jezika i sučeljavanja sa bliskim granicama pojmljivosti, ne mora da proizađe i slabost logosa. Naprotiv, snaga logosa je obrnuto proporcionalna sposobnošću da se odredi njegova nemoć. Granicu Platonove misli Irina Deretić jezgrovito formuliše: „Platonov jezik je sav okrenut biću, i usmeren je na saznajno ovladavanje njime. Snaga argumenta učesnika u Platonovim razgovorima upravo se sastoji u njihovoj sposobnosti da tačno pogode stvarnost na koju se odnose i koju nastoje da izraze“. Ali to vodi oblikovanju samog karaktera dijaloga: sagovornici se podređuju vođstvu „same stvari“ mišljenja. Međutim, logos nije svemoćan, i inače, a pogotovo ne za Platona. Irina Deretić insistira na autentičnom smislu nemoći logosa kao racionalnog diskursa, koji se pokazuje na odlučujućim mestima, tamo gde njegove refleksije o idejama, posebno o Ideji Dobra bivaju suočene sa granicama njihove saznatljivosti i saopštivosti. Napokon, Platonova okrenutost biću nije dovela do teorije adekvatnosti između bića i jezika, nego do isticanja paradoksa i metafore. A šta je iza njihovog vela - ništa, ili su oni, naprotiv, konstitutivni za biće, da li uopšte može biti odlučeno? U skladu sa filozofskim vjeruju Nikolaja Berđajeva, može se formulisati karakteristika ove važne i lepe knjige: Iz dubine vremena izvire sposobnost da se filozofski misli, a to onda nije u koliziji sa aktuelnim „primenama“ filozofske refleksije. Naprotiv. (shrink)

Nemali broj interpretatora Platonove Države smatra kako Sokratova argumentacija protiv Trasimaha u prvoj knjizi Države nije zadovoljavajuća, valjana i uverljiva. U ovom radu autorka nastoji da pokaže u čemu leže smisao, snaga i validnost Sokratovih argumenata protiv imoralističkog stanovišta o prirodi pravednosti. Njegovi argumenti nemaju samo elenktičku, pobijajuću vrednost, nego nam daju i uvid u neka načelna pitanja, poput prirode umeća, pleoneksije, funkcije, vrline, eudajmonije, te pružaju putokaz u kojem pravcu će se kretati dalja rasprava u Državi.

Ksenija Atanasijevic was not only the first female lecturer at the University of Belgrade but also the first expert in the Ancient Greek Philosophy. In this paper, I will not engage with all of her writings about Ancient Greek thought. Instead, I will place the emphasis on her interpretation of Epicurus, because her best and most profound works are dedicated to his philosophy, including her book on the Epicurus’s atomism written in French under the title L’atomisme d’Épicure. I will critically (...) discuss the consistency, plausibility, and relevance both of her interpretations of Epicurus, and his ethics and doctrine of minima. (shrink)

This paper discusses two approaches of the relationship between subjectivity and intersubjectivity. The Husserlian one, a transcendental phenomenological investigation of the possibility of subjectivity and intersubjectivity, and the Waldenfelsian one, an ethical phenomenological investigation of day to day intersubjective interactions. Both authors pretend to give account of the conditions of possibility of intersubjective interaction. However, Husserl starts with the investigation of the transcendental structure of subjectivity, that is, the fundamental conditions required for the appearance of consciousness. By contrast, Waldenfels looks (...) first at practical interaction and draws conclusions on the deeper structure of subjectivity based on the traces he discovers to be characteristic for this interaction. Our interest lies in determining which of the two approaches should be given priority for the investigation of the constitution of intersubjectivity. (shrink)

С тех пор как был сформулирован новый способ прочтения Платона, осно- ванный на «неписаном учении», он стал предметом споров. Однако свидетель- ства его существования неоспоримы. Выражение Платона «неписаное учение» было использовано Аристотелем в «Физике», а описание этого учения можно найти как у Аристотеля, так и у других классических мыслителей. Есть три ключевых момента, имеющих решающее значение для «неписаного учения» Платона, т. е. его устных лекций, прочитанных в Академии, — это, во-первых, учение о принципах, т. е. о Едином и неопределенной Двоице, (...) во-вторых, тезис о геометрическом построении мира и, в-третьих, учение об идеальных числах. Эти числа упоминаются как в прямой, так и в косвенной традиции. Полемика по вопросу о «неписаном учении» возникла в немецких академических кругах, где интенсивное изучение Платона имеет давнюю и хорошо развитую тради- цию. В англосаксонском мире эта дискуссия, по-видимому, не была хорошо принята и иногда даже вызывала отвержение (особенно в кругу Г. Черниса и его последователей). Однако из этого, конечно, нельзя сделать вывод о том, что исследования, опирающиеся на «неписаное учение» Платона, не появи- лись в англоязычном мире, в котором также искали новые пути понимания смысла его философии. Сначала мы оценим различные прочтения, а также их аргументы относительно важности «неписаного учения» для реконструкции философии Платона, а затем аргументируем свою позицию в этих дискуссиях. (shrink)

The word excellence is derived from the Latin word excellentia, and it means the quality of being extremely good. Human excellences could be defined as those human qualities that make a person outstanding, exceptional, superior, or, in one word, the best of one's kind in any field of human activities. Frequently, it is synonymously used with the word virtue, narrowly meaning moral excellence.

Browne 1 (this issue ) argues that what may appear to be a benevolent practice-disclosing the sex of a fetus to expecting parents who wish to know-is in fact an epistemically problematic and, as a result, ethically questionable medical practice. Browne worries that not only will the disclosure of fetal sex encourage sex-selective abortions (an issue we will not take up here), but also that it will convey a misleading and pernicious message about the relationship between sex and gender. More (...) specifically, she contends that the practice of disclosure is problematic because (1) it purports to establish the gender of the developing baby based on information about the baby's sex, whereas this is not a warranted inference because while sex is determined by biological factors, gender is determined by social factors and (2) it conflates (biological) sex with (social) gender or encourages such conflation or reduction and thereby promotes 'essentialistic' thinking about gender that is closely linked to sexism and social injustice. If (1) is true, then disclosing fetal sex amounts to misinforming or misleading prospective parents-and since misinforming patients is wrong, the act of disclosing is also wrong. However, beyond the wrongs of misinforming patients, the practice also perpetuates the harms associated with a rigidly gendered society through endorsing the message in (2), thus lending the authority of the medical profession to the gender-essentialist ideas that have underpinned, and continue to drive, sexism and social injustice. This analysis leads Browne to recommend that clinicians be prohibited from informing parents about the sex of their developing fetus. -/- We agree with Browne that gender essentialism-the notion that 'femaleness' and 'maleness' carve out distinct natural classes with innate, immutable properties-is not only a false metaphysical thesis, but also a pernicious idea insofar as the sexist attitudes it fosters motivate policies that systematically violate the human rights of women, as well as those of the LGBTQ community. However, we do not think that the disclosure of fetal sex misinforms prospective parents about the gender of their baby, nor do we believe that such disclosure presupposes or promotes gender essentialism properly understood. (shrink)

Peña-Guzmán (2017) argues that empirical evidence and evolutionary theory compel us to treat the phenomenon of suicide as continuous in the animal kingdom. He defends a “continuist” account in which suicide is a multiply-realizable phenomenon characterized by self-injurious and self-annihilative behaviors. This view is problematic for several reasons. First, it appears to mischaracterize the Darwinian view that mind is continuous in nature. Second, by focusing only on surface-level features of behavior, it groups causally and etiologically disparate phenomena under a single (...) conceptual umbrella, thereby reducing the account’s explanatory power. Third, it obscures existing analyses of suicide in biomedical ethics and animal welfare literatures. A more promising naturalistic approach might seek a theoretical understanding of the social/ecological circumstances that drive humans and perhaps other animals to self-destruction. (shrink)

Plato was the first philosopher who gave an account for the highly controversial claim that both genders are principally equal in respect to their talents and abilities. Consequently, one may advocate the thesis that in Plato’s view, the gender differences are rather the outcomes of social, cultural and political influences, than of natural factors. The aim of this paper is to elucidate the meaning and validity of Plato’s arguments for the gender equality in the Republic, which will be supplemented with (...) some important remarks on this same subject-matter from the Laws, in order to find out what social and political implications they have. In doing this, I will argue against some interpretations of prominent Plato scholars who criticize or reject his account of the social role that women should have in Plato’s ideal city. Additionally, I will discuss the claim, advocated by George Vlastos, that Plato is a feminist in a modern sense of the term. (shrink)

Зборници Историја српске филозофије. Прилози истраживању представљају главни резултат рада на пројекту „Историја српске филозофије“ (евиденциони број 179064) који од 2011. године подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат, чији је носилац Филозофски факултет Универзитета у Београду, успешно се реализује у сарадњи са готово десет научно-истраживачких институција широм земље, укључујући и Аутономну Покрајину Косово и Метохија. Иако је првобитно планирано да пројекат траје само четири године, он се тренутно налази у десетој години постојања, а уз то је (...) и проширен већим бројем млађих колега доктораната. Од нарочитог значаја јесте то што радове за Историју српске филозофије. Прилози истраживању не достављају само чланови пројекта, већ и други професори, сарадници, истраживачи, како из Србије, тако и из других земаља: Русије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. На тај начин, пројекат полако, али сигурно, задобија међународни значај. Аутори радова у зборницима Историја српске филозофије. Прилози истраживању бирали су теме у складу са властитим интересовањима, као и у договору са руководиоцем и осталим сарадницима пројекта. Премда је рад на истраживању српске филозофије још увек пионирског карактера, сарадници пројекта су дошли до сасвим нових открића, попут средњевековних, српских преписа старословенске прераде расправе Теодора Раитуског. Ваља напоменути да су сарадници пројекта „Историја српске филозофије“ објавили и већи број чланака у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, низ монографских научних студија, те остварили учешћа на више значајних међународних и националних научних скупова. Будући да су аутори ових публикација истакнути професори, универзитетски радници и интелектуалци запослени у научним институцијама широм земље (Београд, Косовска Митровица, Нови Сад, итд), омогућена је садржинска разноврсност публикованих текстова у којима се разматрају дела српских мислилаца из најразличитијих позиција и перспектива. За известан број радова у зборнику може се рећи да су интердисциплинарног карактера. Предмет истраживања пројекта јесте историја српске филозофије, односно критичко и теоријско разматрање развоја филозофских идеја, институција, рукописа и часописа у српској култури, почевши од средњег века па до данас. Нит водиља у истраживању српске филозофске баштине јесте уверење да постоји континуитет и идентитет српске филозофије, који се формирао у плодном дијалогу са страним, углавном европским узорима, идејама и мислиоцима. Истражујући однос између српске и других филозофија настојимо да расветлимо у којој мери и на који начин су страни филозофски писци утицали на радове домаћих аутора у оном историјском периоду у којем су настајали. Тако ће се утврдити у којој мери су њихова дела само рецептивног карактера, а у којој имају и оригиналан печат. Српска филозофија се од почетка развијала под страним утицајима, прво византијске филозофије, а потом у модерно и савремено доба под утицајем западноевропских и руских водећих праваца у филозофији. О овим сложеним односима критички и систематски се расправљало у већем броју студија у сва четири тома зборника посвећених српској филозофији и њеној историји. Српски филозофски писци не могу се издвојено посматрати од својих чланака, књига или превода. Исто тако је њихов рад неодвојив од њихове педагошке и политичке активности. Истраживање сарадника на пројекту стога је усмерено на критичко преиспитивање целине рада српских филозофа, где се у средишту налазе њихови филозофски текстови. Српска филозофија је интегрални део српске културе, те је нераскидиво повезана како са природним наукама, тако и са другим областима духовног стваралаштва као што су књижевност, теологија и уметности. Стога је значајно проучавање односа филозофије и других дисциплина, уочавањем њихових сличности и разлика, као и указивањем на то шта је у одређеним творевинама људског духа специфично филозофског карактера. За српску филозофску мисао карактеристично је и то што она често, нарочито у прошлости, није излагана у облику филозофских студија и расправа, већ је артикулисана у другим, књижевним жанровима, као што су средњовековна житија светаца или у модерно доба писма, дијалози или шире схваћени есеји. Исто тако потребно је показати како су у српској академској заједници неговане основне филозофске дисциплине (метафизика, онтологија, логика, епистемологија, филозофија језика, филозофија природе, етика, естетика, филозофија психологије, политичка филозофија, филозофија права и друге). При томе je један од задатака био да се процени колики је допринос наших филозофа поменутим дисциплинама. У периоду 2011–2019. сарадници пројекта ,,Историја српске филозофије’’ спровели су истраживања која нам пружају знатно дубљи, прегледнији увид у српску филозофију, најзначајније периоде у њеном развоју, писце и њихова дела, формирање и развој одређених филозофских дисциплина, као и њихов однос према наукама и другим областима стваралаштва. Показано је на који начин се артикулише однос српске филозофије према другим европским филозофијама, и то, како у погледу рецепције, тако и у погледу узајамних утицаја и сучељавања. Пошто је израда библиографија услов без ког озбиљно истраживање у хуманистичким наукама не може ни започети, неки од резултата овог пројекта јесу библиографије о српским филозофима и њиховим делима, о српској филозофској периодици, као и настави филозофије у југословенским земљама. Филозофија је камен-темељац природних и хуманистичких наука, те стваралаштва уопште. Она спада у суштински моменат опште образованости, како светске, тако и националне културе. Ниједна национална култура не може се целовито и темељно изучити уколико се из тог истраживања изостави њена филозофска традиција. У том смислу је потреба за изучавањем српске филозофске баштине од изузетног значаја за наше саморазумевање. Постоји читав низ делимично или потпуно неистражених тема и области, неутврђених чињеница, полусачуваних или готово нечитких рукописа које тек треба истражити, критички размотрити и систематизовати. Најцеловитију студију под називом Развитак филозофије у Срба (1804–1944) објавио је Андрија Стојковић 1972. године. Ово значајно дело је, међутим, не посматра српску филозофију у целини од њених средњовековних почетака. Године 1978. Бранко Павловић је покренуо први пројекат о српској филозофији на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду, који, на жалост, није заживео. Почетак српске филозофије везује се за преводе, коментаре и рецепцију византијске филозофије. У сва четири тома зборника налазе се текстови посвећени управо овим темама, а то су: формирање српске филозофске терминологије, рецепција старогрчке и модерне европске филозофије код српских писаца, однос филозофије и књижевности, као и однос филозофије и теолошке мисли у делима српских аутора. После губитка независне државе, српска филозофија се развијала под руским и немачким утицајима. Најзначајнији српски мислиоци XVIII века су Руђер Бошковић (1711–1787), Дубровчанин, српско-италијанског порекла, као и Доситеј Обрадовић (?–1811). Различити аспекти њихових дела били су предмет критичког разматрања у огледима публикованим у сва четири тома зборника. Српској филозофији XIX и XX века био је посвећен највећи број радова сарадника на пројекту. Које су то филозофске идеје у књижевном тексту, како се у њему манифестују, те може ли се реконструисати филозофско становиште једног књижевника јесу питања којима су се бавили радови објављени у свим до сада публикованим томовима зборника. Предмет њиховог преиспитивања биле су, између осталог, филозофске идеје и рефлексије у књижевним делима Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Лазе Костића (1841–1910) или Станислава Винавера (1891–1955), итд. Сарадници пројекта бавили су се и српском, академском филозофијом у XIX и XX веку: хегелијанцем Димитријем Матићем (1821–1884), оригиналном концепцијом еволуције Божидара Кнежевића (1862–1905), а затим и једним од најзначајнијих српских филозофа Браниславом Петронијевићем (1875–1954). Када је реч о првој половини XX века, нарочита пажња посвећена је феноменолошком покрету у Србији: часопису Philosophia и рефлексијама Загорке Мићић (1903–1982). Такође, водеће идеје српске политичке филозофије, идеолошки сукоби на линији левица-десница биле су истражене. Делом једног од најутицајнијих српских филозофа, академика Михаила Марковића (1923–2010), бавило се више сарадника овог пројекта. Такође, истраживана су дела Ксеније Атанасијевић (1894–1981), Бранка Павловића (1934–1985), те рецепција античке филозофије у делима Анице Савић-Ребац (1892–1953). Спроведена истраживања показала су, између осталог, на који начин је српска филозофија интегрисана у европску и светску историју филозофије. Рад на истраживању наше филозофске прошлости и критичком оцењивању садашњости није само од историјског значаја. Наши средњовековни писци су активно учествовали у конституисању византијске образовне парадигме. Српски научник и филозоф светског гласа, српско-италијанског порекла, Дубровчанин, Руђер Бошковић (1711–1787) снажно је утицао на развој западноевропске науке. Да је наша савремена филозофија такође постигла завидне резултате, чији значај превазилази националне оквире, понајбоље сведоче појаве изабраних дела наших најистакнутијих мислилаца, почевши од Бранислава Петронијевића (1875–1954), преко Михаила Марковића (1923–2010), Љубомира Тадића (1925–2013), Михаила Ђурића (1925–2011), Светозара Стојановића (1931–2010), Александра Крона (1937–2000). Неопходно је да се укратко осврнемо и на садржину претходна три објављена тома Историје српске филозофије. Прилози истраживању, како би се стекао увид у то које су посебне теме, филозофи и њихова дела били предмет критичког преиспитивања наших аутора. У публикованим зборниима готово да нема краћих рада, већ у њима доминирају огледи и студије. Студије првог тома проучавају филозофске идеје у широком историјском раздобљу почевши од оснивања српске државе и почетака филозофије код Срба, све до филозофа и мислилаца двадесетог века. У овом тому, аутори су се, између осталог, бавили средњовековном српском логиком, онтолошким основама филозофије природе и савременом рецепцијом методолошких идеја Руђера Бошковића (1711–1787) којем су посвећена два прилога, идејама и правцима просветитељства у делима Доситеја Обрадовића (1744–1811), потом економским идејама идејама Светозара Марковића (1846–1875) које су по први пут на системски начин истраживане, Слободана Јовановића (1869–1958) Владимира Дворниковића (1888–1956), Михаила Марковића (1923–2010). Теме проучавања су били: рано раздобље у филозофији Душана Недељковића (1899–1984) естетичка позиција Милана Ранковића (1932–2012), као и рецепција Спинозиног појма супстанције код Радмиле Шајковић (1924–2016). Две студије посвећене су Јустину Поповићу (1894–1979), од којих се у једној расправљало о односу Јустина Поповића, руских религијских филозофа и Канта. Други том је подељен у следеће тематске целине: Српска филозофија у XVIII, XIX и првој половини XX века, Српска филозофија и филозофска терминологија у словенском контексту, Српска филозофија од друге половине XIX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике. У њему је било речи о рецепцији дела Лазе Костића (1841–1910) у српској естетици, о научној метафизици Бранислава Петронијевића (1875–1954), затим о филозофским и књижевним аспектима мистичке еротологије Анице Савић-Ребац (1892–1953), те о доприносу Милоша Н. Ђурића (1892–1967) стварању српске филозофске терминологије. Публиковани су и радови о песнику-филозофу Бранку Миљковићу (1934–1961), естетичару Мирку Зуровцу (1941-) и недавно преминулом филозофу Милету Савићу (1957– 2015). Аутори зборника проучавали су српске мислиоце од осамнаестог века па до данас. Други део књиге посвећен је, између осталог, српској филозофској терминологији у ширем, словенском контексту. Објављени су и прилози о Миливоју Јовановићу (1869–1942), Јустину Поповићу (1894–1979), у којем је по први пут публикована преписка између Григорија Флоровског и Јустина Поповића, о хетеро-онтолошком заснивању естетике Милана Дамњановића (1924–1994), као и о филозофском становишту Радивоја Керовића (1961–). У овом броју уведена је посебна рубрика посвећена библиографијама српске филозофске периодике или пак дела филозофских аутора, чији је аутор Добрило Аранитовић. У другом тому публикована је библиографија часописа: Архив за философију, педагогију и друштвене науке, покренутог 1898. године, а који су уређивали Миливоје Јовановић и Стеван Окановић. Трећи том, подељен у четири тематске целине: О српској филозофији, књижевности и естетици, Српска филозофија од средњег века до XVIII и XIX века, Српска филозофија прве половине XX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике, захватио је широко историјско раздобље: студије о преводу збирке дела Дионисија Ареопагите Инока Исаије (XIV век), о Доситејевом (1744–1811) телеолошком доказу постојања Бога, о делу Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Божидара Кнежевића (1862–1954), Светомира Ристића (1886–1971), Николе Милошевића (1929–2007), Светозара Стојановића (1931–2010), Јована Аранђеловића (1935-), Николе Грахека (1949–2003). Било је речи и о филозофији природних наука Симе Марковића (1888–1939), као и о заснивању филозофије смисла у делу Богдана Шешића (1909–1999). Теме којима се аутори прилога у претходна три тома баве укључују и улогу Естетичког друштва Србије у развоју естетике у српској филозофији, појам и лик филозофије Срба у Републици Српској, затим потребу утемељења филозофије медија у културном амбијенту Републике Србије, књижевно-историјско заснивање српске националне литературе, естетичку мисао босанскохерцеговачких Срба, као и филозофске аспекте косовског мита и предања. Четврти том Историје српске филозофије. Прилози истраживању такође је подељен у четири тематске целине: Српски мислиоци XIX и XX века, Српска филозофија у националном, европском и медијском контексту, Библиографије српских филозофа и Сећања. И у овом тому прилога за проучавање српске филозофије садржани су тематски врло разнородни текстови почевши од оних који разматрају рефлексије најзначајнијих српских филозофа преко радова што се баве поетском и уопште уметничком артикулацијом филозофских идеја све до текстова који истражују однос филозофије и природно-научних дисциплина. Такође се расправило и о српској, религијској филозофији, о ауторима и темама из српске филозофије историје, политике као и о филозофији медија коју је код нас утемељила Дивна Вуксановић. Немали број радова посвећен је најзначајнијим српским филозофима XIX и XX века. Акрибичан текст о Божидару Кнежевићу, аутора Бориса Милосављевића, представља предложак за неку будућу монографију о најоригиналнијом српском филозофу. Милосављевићев текст спаја Кнежевићев живот, политичка уверења са његовим најзначајнијим делима и њиховом критичком рецепцијом. Рад о Загорки Мицић (1903–1982), хрватског филозофа Жељка Павића, показује да се њен филозофски допринос састоји у наглашавању етичких аспеката Хусерлове феноменологије. Феноменологија је утицала и на српску естетику, те Уна Поповић у системски промишљеном тексту открива разлоге зашто и на које начине је феноменологија утицала на формирање естетичких становишта српских филозофа. Три текстa су посвећена значајним, савременим српским филозофима попут Гаје Петровића (1927–1993), Светозара Стојановића (1931–2010) и Николе Грахека (1949–2003). Критички разматрајући основне ставове Гаје Петровића (1927–1993), Мирко Аћимовић не узима у обзир само Петровићев уџбеник Логике, него и његове постхумне радове који се баве историјом логике. У студији о Светозару Стојановићу (1931–2010) Јовица Тркуља се залаже за критичко преиспитивање Стојановићеве теоријске и политичке еволуције. У тексту о одређењу бола у филозофији бола Николе Грахека (1949–2003), Мирослава Трајковски разликује појмове „болно осећање“ и „болност“, те испитује могућност да се Грахекова теза о болу као паралелном нервном механизму прецизира помоћу феноменолошке анализе свести коју даје Франц Брентано. Илија Марић и Ирина Деретић своје радове посвећују српској рецепцији античке филозофије. Илија Марић проучава Недељковићеву (1899–1984) књигу о Хераклиту објављену 1924. за коју је А. Маркези превела све Ефежанинове аутентичне фрагменте. У рукопису другог издања, које до сада није објављено, Недељковић је унео низ промена и проширења. Поређењем објављене књиге и рукописа Марић открива Недељковићеву филозофску еволуцију од хераклитовца до дијалектичког материјалисте. У раду о Ксенији Атанасијевић (1894–1981), Ирина Деретић проучава њене радове о Епикуру, укључујући и француску књигу L’atomisme d’Épicure [Епикуров атомизам], настојећи да критички преиспита како веродостојност и актуелност интерпретације Епикура Ксеније Атанасијећ, тако и само Епикурово учење о миними и његову теорију о задовољству. С правом полазећи од тога да је потребно “предузети редефинисање просвјетитељски и позитивистички схваћеног „рационалног” знања, наиме треба признати епистемички статус не само исказима науке (тј. научне рационалности) него и изразима религиозног искуства, умјетничког искуства, па дакако и изразима искуства „народног духа” – Богољуб Шијаковић истражује етички смисао српских народних пословица у тексту „Мудрост у контексту: пословице и филозофије“. Исто тако, изрази песничког искуства имају филозофски смисао и значај. У огледу Загонетка и тајна: Лаза Костић и Бранко Миљковић око Хераклитове ватре, Богољуб Шијаковић тражи споне између два велика српска песника Лазе Костића (1841–1910) и Бранка Миљковића (1934–1961), при чему се обојица „окрећу“ Хераклитовој ватри, настојећи да одговоре на питање о томе да ли наука, филозофија, уметност и вера имају неко дубље јединство. Присуством филозофског у поезији бави се и Срђан Дамјановић у раду под називом Филозофски песимизам у поезији Симе Пандуровића (1883–1960), који, полазећи од промишљања Исидоре Секулић (1883–1960), Јована Скерлића (1877–1914) и Ксеније Атанасијевић (1894–1981) о Пандуровићевом поетском песимизму, тематизује разлику у типологији песимизма коју је уочио Јован Деретић (1934–2002). Два текста разматрају светосавље и то из различитих перспектива. Миленко Бодин проучава светосавље као специфично српски духовни образац мишљења у ширем контексту источно-хришћанског наслеђа европског културног миљеа филозофије. Владимир Цветковић преиспитује религијску филозофију Јустина Поповића (1894–1979) и Николаја Велимировића (1883–1956) нарочито у контексту њихове критике европског хуманизма, рационализма и индивидуализма, користећи се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, односно Богочовека, целовитог сазнања и саборности. Односом филозофије и природних наука баве се три текста у овом тому зборника. У тексту Математичка феноменологија Михаила Петровића (1868–1943), Горан Рујевић истражује основе разумевања математике у пројекту Петровићеве математичке феноменологије, из којег ће се показати да је веома близак логицизму, али да садржи и специфичне конвенционалистичке елементе. У раду Филозофске идеје Косте Стојановића (1867–1921), Александар Кандић разматра филозофске садржаје у његовим списима и Стојановићеву тезу о јединству наука и научних дисциплина, утемељену на метафизичком ставу о јединству стварности. Милош Миловановић истражује феноменологију Михаила Петровића (1868–1943) и његове спектре. Неки радови зборника посвећени су разматрању односа филозофије историје и политике, као и политичког ангажмана. Јован Аранђеловић, полазећи од хегелијанске разлике између разума и ума, те Хегелове филозофије историје, формира властите погледе о томе како се треба односити према кризном времену у коме живимо. Стојан Шљука показује значај активног ангажмана интелектуалне елите у српским државотворним настојањима. Часлав Копривица проучава оне моменте који заузимају најистакнутије место у делима недавно преминулог српског филозофа Александра Никитовића (1967–2016). Богомир Ђукић истражује филозофију историје савременог српског филозофа Ристе Тубића (1933–2018) у контексту историје српске филозофије. Иако у оваквом свету у ери владавине медијске културе питање слободе (имагинације) делује као пуко техничко-технолошко, Дивна Вуксановић, утемељивачица дисциплине филозофија медија у нашем академском систему, како је и напред наведено, покушала је да одговори на питање ,,да ли је савремена комуникациона технологија у стању да мења светове уметности и (медијске) културе (па тако и саму стварност), и ако јесте – на које то начине чини’’, а Јован Буковала је, настојећи да у нашем истраживачком дискурсу нагласи значај филозофије позоришта, која спаја филозофију и театрологију, преиспитивао улогу филозофије у позоришту анализирајући капитална дела Хане Арент Живот духа и Предавања о Кантовој политичкој филозофији, захваљујући томе што је ауторка ослонац нашла управо у утемељивачима филозофије позоришта – филозофима: Платону, Августину, Гетеу, Хегелу и Ничеу, док се Доброслав Смиљанић, на примеру Коларчеве задужбине, бавио дисолуцијом и етичким императивом јединства људског знања. У трећој целини Бибиографије српских филозофа, наш реномирани библиограф Добрило Аранитовић представио нам је био-библиографију Драгана М. Јеремића (1925–1986), једног од најзначајнијих српских естетичара. Аранитовић је, у свом препознатљивом стилу, дао комплетан преглед целокупне грађе овог покојног редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на предметима Еестетика и Социологија уметности, али и истакнутог књижевног критичара. На жалост, у протеклих пар година смо остали без својих највећих филозофа. Стога је четврта целина, под називом Сећања, посвећена управо њима, јер су обележили наше време и српску филозофију уопште. Oдласком професора Филозофског факултета, Универзитета у Београду професорке теорије сазнања Светлане Књазев Адамовић (1931–2016), класичне филолошкиње Љиљане Црепајац (1931–2018), логичара Косте Дошена (1954–2017), социолошкиње и антрополошкиње Загорке Голубовић (1930–2019), естетичара Александра Зистакиса (1961–2019), остао нам је немерљив губитак. Напустили су нас, такође, и професори овог факултеа и универзитета који су свој рад посветили историји филозофије: Симо Елаковић (1940–2016), Слободан Жуњић (1949–2019) и Иван Вуковић (1970–2017). Према томе, имајући у виду основне тематско-проблемске целине, као што су филозофски писци, филозофска дела и часописи писани на српском језику, однос српске и других филозофија, израда библиографија српске филозофске литературе, филозофски рукописи писани у српској варијанти старословенског језика или пак књиге српских филозофа писаних на страним језицима, филозофске дисциплине и њихова повезаност са наукама и другим областима људског стваралаштва, историја институција попут српских универзитета и Српског филозофског друштва, очекује се да ће сарадници пројекта и у наредним годинама наставити да публикују есеје и научне радове у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, односно комплетне монографске студије у којима би се на аналитички и интердисциплинаран начин, кад год је то неопходно, бавили поменутим областима српске филозофије. Резултати ових истраживања биће представљени и на релевантним међународним и националним научним скуповима. Главни циљ рада на пројекту и даље је публиковање обимних зборника радова динамиком коју допуштају финансијски услови, чиме би се истраживање српске филозофије институционализовало у трајној форми. Овом приликом веома се захваљујемо Вишњи Кнежевић и Јовану Буковали на великој помоћи око рада на овом зборнику, укључујући архивске податке, али, пре свега, на њиховим саветима и лектури. (shrink)

Srpska recepcija grčke filozofije od Velikog rata do sredine XX veka (Anica Savić Rebac, Ksenija Atanasijević, Miloš N. Đurić).

The concept of autonomy, once central to the self-understanding of modern philosophy, is under attack from at least two sides: (1) on the one side, there is a reawakened interest in naturalist philosophy, questioning the hybris of human self-understanding as being “above nature” and essentially free and rational; (2) on the other side, there is the feminist critique of autonomy as the wrongful generalization of a certain masculine/western understanding of the subject as independent person. Both aim at the core of (...) what the term “autonomy” normatively stands for: the capacity for rational self-determination. We inherit this concept of autonomy from Kant and encounter a variety of post-Kantian variations of it. In my paper, I will turn to Hegel in order to show that, although conceptualizing autonomy as rational self-determination, in his Philosophy of Nature, he incorporates elements of both naturalism and relational autonomy. Under revision, his concept of spirit provides us with a picture of the human as self-conscious animal or nature grasping itself. His notion of autonomy then turns out to be surprisingly fruitful for current debates, enabling us to understand our animalistic nature and our fundamental interdependency in a way that is not opposed to such concepts as rationality, freedom, and autonomy. As I will try to show, re-reading Hegel thus allows us to reconceptualize autonomy in a way that accords with its critics. (shrink)

The study aims to develop a technology for designing educational materials in English for agrarian universities based on pedagogical design. The paper identifies the main problems of the existing textbooks in a foreign language for students pursuing a Bachelor’s degree at agrarian universities, formulates methodological principles for designing modern educational materials, develops the stages of the technology. The scientific novelty of the study lies in elaborating and providing a scientific substantiation for the content of the analytical, design-related, content and activity (...) related, evaluation-effective stages of the technology of designing educational materials in a foreign language for students pursuing a Bachelor’s degree at agrarian universities. As a result, the problem of designing modern educational materials in a foreign language for students pursuing a Bachelor’s degree at agrarian universities that would possess communicative significance, competence orientation and implement the full range of didactic functions was solved. (shrink)

I argue that a group can have normative commitments, and that the commitment of a group is not merely a sum or aggregate of the commitments of individual group members. I begin with a set of simple cases which illustrate two structurally different ways that group commitments can go wrong. These two kinds of potential failure correspond to two different levels of commitment: one at the individual level, owed to the other group members, and one at the group level, which (...) the group as a single body owes either to itself or to some third party. I distinguish the content of a commitment (what must be done for the commitment to be fulfilled) from the holder of that commitment: the party to whom the content is owed. I then discuss examples which support the two-level view of group commitment and show that, even when individual-level and group-level commitments have the same content, they are understood to have different holders. Finally I return to my original cases and argue that a two-level structure of group commitment allows us to make sense of the problems that occur in them. (shrink)

The article describes a comparative analysis of research on the approaches and peculiarities of the implementation of supervision and intervision in the professional activity of teachers abroad and in Ukraine. The concept of supervision and intervision in the work of teachers in the secondary school is revealed. The use of supervision and interference in the professional activity of teachers makes it possible to effectively prevent their emotional and professional burnout. It is noted that in Ukraine, for the first time, a (...) program of psychosocial support, which includes regular supervision for teachers and school psychologists, was developed and implemented by specialists of the National University of Kyiv-Mohyla Academy with the support of UNICEF in the eastern regions of the country where the military conflict has been taking place. However, among the teachers around the country, this practice is not used because there is no system for the preparation of supervisors; most teachers are not familiar with this concept at all. Intervision in schools abroad is quite developed, it is carried out systematically, it is aimed at creating a special and safe space for professional support, exchange of experience, and information, and it prevents emotional and professional degradation. In Ukrainian schools, the intervision between colleagues is partial. Therefore, this form of work needs support and development from the school administration. Examples of the plan of work during intervision among the teachers on the basis of foreign experience are given and recommendations on conducting intervision in pedagogical collectives are offered. (shrink)

This paper presents data on the representation of women at 98 philosophy departments in the United States, which were ranked by the Philosophical Gourmet Report (PGR) in 2015 as well as all of those schools on which data from 2004 exist. The paper makes four points in providing an overview of the state of the field. First, all programs reveal a statistically significant increase in the percentage of women tenured/tenure-track faculty, since 2004. Second, out of the 98 US philosophy departments (...) selected for evaluation by Julie Van Camp in 2004, none in 2015 has 50% women philosophy faculty overall, while one has 50% women who are tenured/tenure track. Third, as of 2015, there is a clear pyramidal shape to the discipline: Women are better represented as Assistant than Associate and as Associate than Full professors. Fourth, women philosophy faculty, especially those who are tenured/tenure track, are better represented at Non-PGR ranked programs than at PGR ranked and PGR Top-20 programs in 2015. (shrink)

Declaring a cosmopolitan right to scientific progress risks perpetuating many of the inequities it aims to overcome. This calls for a re-imagination of science that directly responds to science’s links to violent nationalist projects and the harms of capitalism.

The article considers the question of the role of psychosocial intervention in forming the professional Ethics of PR-specialists. -/- There are three ethical areas (social, corporate, personal) of professional Ethics of PR-activities. The first area of professional Ethics of PR-activities is social. It consists of responsibility of PR-specialist before society. The second area of professional Ethics of PR-activities is corporate. It consists of the responsibility of PRspecialists before the PR profession in general, a PR agency, increasing the reputation of the (...) profession of PR. The third area of professional Ethics of PR-activities is personal. This area is the basis of the Ethics of PR-activities. This area is the foundation for the development of corporate and social professional Ethics of PR-activities. -/- The authors formulate three levels of psychosocial intervention according to the three ethical areas of professional Ethics of PR-activities. They are social, corporate, and personal. The aim of psychosocial intervention on the first level (social) is to deepen knowledge, transform the attitude towards social phenomena and society in general. The aim of psychosocial intervention on the second level (corporate) is to deepen the knowledge (professional development), actualize professional subjectivity, relevant professional activity at this level. The aim of psychosocial intervention on the third level (personal) is to deepen the subjection of PR-experts. The authors define professional competencies of the PR-specialists, which they have to get on the three levels. (shrink)

Is the societal-level of analysis sufficient today to understand the values of those in the global workforce? Or are individual-level analyses more appropriate for assessing the influence of values on ethical behaviors across country workforces? Using multi-level analyses for a 48-society sample, we test the utility of both the societal-level and individual-level dimensions of collectivism and individualism values for predicting ethical behaviors of business professionals. Our values-based behavioral analysis indicates that values at the individual-level make a more significant contribution to (...) explaining variance in ethical behaviors than do values at the societal-level. Implicitly, our findings question the soundness of using societal-level values measures. Implications for international business research are discussed. (shrink)

Is the societal-level of analysis sufficient today to understand the values of those in the global workforce? Or are individual-level analyses more appropriate for assessing the influence of values on ethical behaviors across country workforces? Using multi-level analyses for a 48-society sample, we test the utility of both the societal-level and individual-level dimensions of collectivism and individualism values for predicting ethical behaviors of business professionals. Our values-based behavioral analysis indicates that values at the individual-level make a more significant contribution to (...) explaining variance in ethical behaviors than do values at the societal-level. Implicitly, our findings question the soundness of using societal-level values measures. Implications for international business research are discussed. (shrink)

Coherence and correspondence are classical contenders as theories of truth. In this paper we examine them instead as interacting factors in the dynamics of belief across epistemic networks. We construct an agent-based model of network contact in which agents are characterized not in terms of single beliefs but in terms of internal belief suites. Individuals update elements of their belief suites on input from other agents in order both to maximize internal belief coherence and to incorporate ‘trickled in’ elements of (...) truth as correspondence. Results, though often intuitive, prove more complex than in simpler models (Hegselmann & Krause 2002, 2006; Grim, Singer, Reade & Fisher 2015). The optimistic finding is that pressures toward internal coherence can exploit and expand on small elements of truth as correspondence is introduced into epistemic networks. Less optimistic results show that pressures for coherence can also work directly against the incorporation of truth, particularly when coherence is established first and new data is introduced later. (shrink)

Монографія об‘єднала зусилля науковців факультету міжнародної економіки Дніпропетровського національного університету імені Олеся Гончара та учасників Міжнародної науково-практичної конференції «Стратегії економічного розвитку країн в умовах глобалізації» у процесі пошуку й визначення стратегічних орієнтирів економічного розвитку України в глобальному середовищі й обрання своєї вірної дороги. На відміну від Ван Гога, усі дороги якого ведуть у нікуди, ми віримо, що спроможні обрати ту саму – нашу дорогу у світле й заможне майбутнє, й усі наші зусилля не будуть марними.

The publication was carried out on the initiative and assistance of the Project “Green Decisions of Business - Unity for Sustainable Development”, which is implemented by the Dnipropetrovsk Regional Organization of Employers, in partnership with the Dnipropetrovsk Regional Council, the Dnipropetrovsk Investment Agency with the support of the Program for the Promotion of Green Modernization of the Ukrainian Economy, implemented by the German Society for International Cooperation (GIZ) GmbH. The monograph is devoted to the study of various aspects of the (...) development of the "green" economy both globally and locally. The theoretical foundations of the development of the "green" economy, the features of the functioning of the markets for "green" goods and services, the world experience in the development of the "green" economy, the prospects for the development of the "green" economy at the local and regional level are substantiated. The collective monograph will be interesting for the general public: students, teachers, scientists, businessmen, officials, government officials. (shrink)

Understanding the buying and shopping behaviour of current and potential consumers is essential in formulating a successful marketing strategy. It is no longer sufficient for companies to merely produce goods or provide services; companies must know who their consumers are, why they buy, when, where and at what price they buy, and what benefits they expect to gain from the purchase. Companies also need to identify how far consumers are willing to travel to make their purchases and whether the size (...) of the sales area plays a significant role in their preferences. Retailers must also determine whether their customers prefer online shopping or want to buy and spend their leisure time in shopping centres. The paper aims at presenting the selected current trends in buying and shopping through elaborating an overview of the selected research studies and secondary data. The paper also gives an overview of contemporary trends in shopping, customer preferences with regard to types of retail outlets, e-commerce as such, buying and shopping in the online environment and, last but not least, the changes in consumer behaviour during the COVID-19 pandemic. -/- Pochopenie nákupného správania súčasných a potenciálnych spotrebiteľov je podstatou úspešnej marketingovej orientácie na trhu. Nestačí už len vyrábať výrobky, resp. Poskytovať služby, je potrebné poznať, kto je spotrebiteľ, prečo nakupuje, kedy a kde nakupuje, za akú cenu a aký úžitok od nákupu očakáva. Akú vzdialenosť je ochotný prejsť za nákupmi, či hrá v tejto preferencii podstatnú úlohu predajná plocha predajne, alebo vzdialenosť. Či preferuje online prostredie, alebo chce okrem nákupov (hlavne) v nákupných centrách tráviť aj svoj voľný čas. Cieľom nášho príspevku bolo zhodnotiť vybrané súčasné trendy v nakupovaní prostredníctvom spracovania prehľadu vybraných výskumov a sekundárnych dát. V príspevku sa stručne venujeme prehľadu súčasných trendov v nakupovaní, preferenciám spotrebiteľov podľa typu predajní, elektronickému obchodu ako takému, nakupovaniu v online prostredí a v neposlednom rade aj zmenám v spotrebiteľskom správaní počas trvania pandemie COVID-19. (shrink)

The relationship between people and nature is one of the most important current issues of human survival. This circumstance makes it necessary to educate young people who are receptive to global challenges and ready to solve the urgent problems of our time. The purpose of the article is to analyze the experience of the environmental behavior of young people in the metropolis. The authors studied articles and monographs that contain Russian and international experience in the environmental behavior of citizens. The (...) following factors determine people’s behavior: the cognitive capabilities of people who determine the understanding and perception of nature and the value-affective component that determines the attitude towards nature. The next task of the study is surveying young people through an online survey and its analysis. The research was realized in Ekaterinburg, the administrative center of the Sverdlovsk region (Russia). The study of the current ecological situation in Ekaterinburg made it possible to conclude that the environmental problem arises not only and not simply as a problem of environmental pollution and other negative influences of human economic activity. This problem grows into transforming the spontaneous impact of society on nature into a consciously, purposefully, systematically developing harmonious interaction with it. The study results showed that, from the point of view of the youth of Ekaterinburg, the city’s ecological situation is one of the most pressing problems. Despite minor improvements over the past 3–5 years, this problem has not lost relevance, and regional authorities and city residents should be responsible for its solution. Young people know environmental practices, but they often do not apply them systematically. Ecological behavior is encouraged and discussed among friends/acquaintances. The key factors influencing the formation of environmental behavior practices are the mass media and social networks. The most popular social network for obtaining information on ecological practices among young people is Instagram, and the key persons are bloggers. This study did not reveal the influence of the socio-demographic characteristics of young people on the application of eco-behavior practices, which may indicate the need for a survey of a larger sample. (shrink)

Studying student migration trends is a significant task in studying human capital development as one of the leading factors in sustainable socio-economic development. The migration potential of students impacts the opportunities and prospects for sustainable development. The study of factors influencing the migration behavior of students acquires special significance in this article. The interpersonal competencies of the population impact its migration potential. Migration processes impact the differentiation of regions in terms of human capital. This article is based on theoretical and (...) practical research on human capital, its formation, development, and migration as a factor in human capital development. The practical part of the study presents an analysis of data obtained from a sociological study of the factors that determine internal and international migration. An anonymous sociological survey of students in Ekaterinburg, Kursk, and Tomsk (Russia) was conducted in several stages. The first stage was implemented in October and December 2020 (N = 958). The second stage was implemented in October and November 2021 (N = 960). This study allows for tracing how the COVID-19 pandemic affects the migration potential of students and their desire for a satisfactory career path. (shrink)

Volumul ”Sustenabilitatea educației doctorale în economie și afaceri” valorifică ideile și cercetările doctoranzilor de la Universitatea “Alexandru Ioan Cuza” din Iași, școala doctorală de economie și administrarea afacerilor. Lucrările au fost prezentate, prin postere sau în plen, în conferința finală a proiectului SESYR, finanțat prin programul european Jean Monnet. Structurarea volumului în patru subcapitole generice are ca scop valorificarea domeniilor considerate prin filosofia proiectului:managementul proiectelor, antreprenoriat si angajabilitate pentru tinerii cercetători. O colecție de 24 de articole având 35 de autori, (...) oferă un mediu de dezbatere științifică provocatoare pentru publicul cititor din domeniul economic. Focalizarea subiectelor din articolele prezente pe motivațiile de cercetare ale doctoranzilor și postdoctoranzilor face ca acest volum să reprezinte un debut publicistic pentru unii autori iar pentru alții, o consolidare a vocației. Diseminarea pasiunilor în astfel de contexte consolidează colaborarea și deschiderea spre noi subiecte investigative. Volumul este destinat studenților, cercetătorilor și profesorilor și îl propunem ca reper bibliografic pentru dezvoltarea altor idei de cercetare și inovare în arealul nostru tematic. (shrink)

ABSTRACT The apparent consistency of Sobel sequences famously motivated David Lewis to defend a variably strict conditional semantics for counterfactuals. If Sophie had gone to the parade, she would have seen Pedro. If Sophie had gone to the parade and had been stuck behind someone tall, she would not have seen Pedro. But if the order of the counterfactuals in a Sobel sequence is reversed—in the example, if is asserted prior to —the second counterfactual asserted no longer rings true. This (...) is the Heim sequence problem. That the order of assertion makes this difference is surprising on the variably strict account. Some argue that this is reason to reject the Lewis-Stalnaker semantics outright. Others argue that the problem motivates a contextualist rendering of counterfactuals. Still others maintain that the explanation for the phenomenon is merely pragmatic. I argue that none of these is right, and I defend a novel way to understand the phenomenon. My proposal avoids the problems faced by the alternative analyses and enjoys independent support. There is, however, a difficulty for my view: it entails that many ordinarily accepted counterfactuals are not true. I argue that this cost is acceptable. (shrink)

This chapter explores the interrelation of religious pluralism and eschatology in the thought of John Hick and brings him into dialogue with the nineteenth-century Hindu mystic Sri Ramakrishna. According to Hick’s mature position, various world religions are equally capable of leading to salvation, since all the various religious conceptions of ultimate reality are different culturally conditioned ways of conceiving one and the same unknowable “Real an sich.” The contemporary Christian theologian S. Mark Heim convincingly argues that Hick’s theory of (...) religious pluralism is less pluralistic than it appears, since Hick conceives the final postmortem state of salvation in vague and monolithic terms, thereby failing to honor the variety of specific religious fulfillments taught by the world religions. Building on Heim’s critique of Hick, I make the case that Ramakrishna’s experientially grounded theory of religious pluralism has significant philosophical advantages over Hick’s theory, since Ramakrishna accepts the equal reality and value of both theistic and non-theistic forms of salvation. According to Ramakrishna’s expansive eschatology, some souls choose to “eat sugar” by remaining in eternal loving communion with the personal God, while other souls prefer to “become sugar” by merging their individuality in the impersonal Absolute. (shrink)

Among philosophers, Fregeanism and sententialism are widely considered two of the leading theories of the semantics of attitude reports. Among linguists, these approaches have received little recent sustained discussion. This paper aims to bridge this divide. I present a new formal implementation of Fregeanism and sententialism, with the goal of showing that these theories can be developed in sufficient detail and concreteness to be serious competitors to the theories which are more popular among semanticists. I develop a modern treatment of (...) quantifying in for Fregeanism and sententialism, in the style of Heim and Kratzer, and then show how these theories can—somewhat surprisingly—account for “third readings” on the model of the “Standard Solution” from possible-worlds semantics. The resulting Fregean/sententialist proposal has a distinctive attraction: it treats data related to counterfactual attitudes —which have proven challenging to accommodate in the setting of possible worlds semantics—straightforwardly as third readings. (shrink)

There are two kinds of semantic theories of anaphora. Some, such as Heim’s File Change Semantics, Groenendijk and Stokhof’s Dynamic Predicate Logic, or Muskens’ Compositional DRT (CDRT), seem to require full coindexing of anaphora and their antecedents prior to interpretation. Others, such as Kamp’s Discourse Representation Theory (DRT), do not require this coindexing and seem to have an important advantage here. In this squib I will sketch a procedure that the first group of theories may help themselves to so (...) that they can interleave interpretation and coindexing in DRT’s way. (shrink)

I present unexplored and unaccounted for uses of 'wants'. I call them advisory uses, on which information inaccessible to the desirer herself helps determine what she wants. I show that extant theories by Stalnaker, Heim, and Levinson fail to predict these uses. They also fail to predict true indicative conditionals with 'wants' in the consequent. These problems are related: intuitively valid reasoning with modus ponens on the basis of the conditionals in question results in unembedded advisory uses. I consider (...) two fixes, and end up endorsing a relativist semantics, according to which desire attributions express information-neutral propositions. On this view, 'wants' functions as a precisification of 'ought', which exhibits similar unembedded and compositional behavior. I conclude by sketching a pragmatic account of the purpose of desire attributions that explains why it made sense for them to evolve in this way. (shrink)

The 3sg pronouns “he” and “she” impose descriptive gender conditions (being male/female) on their referents. These conditions are standardly analysed as presuppositions (Cooper in Quantification and syntactic theory, Reidel, Dordrecht, 1983; Heim and Kratzer in Semantics in generative grammar, Blackwell, Oxford, 1998). Cooper argues that, when 3sg pronouns occur free, they have indexical presuppositions: the gender condition must be satisfied by the pronoun’s referent in the actual world. In this paper, we consider the behaviour of free 3sg pronouns in (...) conditionals and focus on cases in which the pronouns’ gender presuppositions no longer seem to be indexical and project locally instead. We compare these cases to previously reported shifty readings of indexicals in so-called “epistemic conditionals” (Santorio in Philos Rev 121(3):359–406, 2012) and propose a unified account of locally projected gender presuppositions and shifty indexicals based on the idea that indicative conditionals are Kaplanian monsters. (shrink)

Religious pluralism is the view that more than one religion is correct, and that no religion enjoys a special status in relation to the ultimate. Yet the world religions appear to be incompatible. How, then, can more than one be correct? Discussions and critiques of religious pluralism usually focus on the work of John Hick, yet there are a number of other pluralists whose responses to this incompatibility problem are importantly different from Hick’s. This article surveys the solutions of Hick, (...) Harrison, Heim, Byrne, and Knitter to the incompatibility problem. I conclude that, while none of these views is without weakness, there are several promising pluralist solutions to this problem. Moreover, confessionalists (i.e. exclusivists and inclusivists) must also address issues related to incompatibility. (shrink)

Schlenker (Semant Pragmat 2(3):1–78, 2009; Philos Stud 151(1):115–142, 2010a; Mind 119(474):377–391, 2010b) provides an algorithm for deriving the presupposition projection properties of an expression from that expression’s classical semantics. In this paper, we consider the predictions of Schlenker’s algorithm as applied to attitude verbs. More specifically, we compare Schlenker’s theory with a prominent view which maintains that attitudes exhibit belief projection, so that presupposition triggers in their scope imply that the attitude holder believes the presupposition (Karttunen in Theor Linguist 34(1):181, (...) 1974; Heim in J Semant 9(3):183–221, 1992; Sudo in The art and craft of semantics: a festschrift for Irene Heim, MIT Press, 2014). We show that Schlenker’s theory does not predict belief projection, and discuss several consequences of this result. (shrink)

The prohibition against using others ‘merely as means’ is one of Kant’s most famous ideas, but it has proven difficult to spell out with precision what it requires of us in practice. In ‘How to Use Someone “Merely as a Means”’ (2020), I proposed a new interpretation of the necessary and sufficient conditions for using someone ‘merely as a means’. I argued that my agent-focused actual consent inter- pretation has strong textual support and significant advantages over other readings of the (...) prohibition. In the present essay, I respond to comments by Claudia Blöser, Irina Schumski, and Oliver Sensen. I first address the role of maxims in relation to the Formula of Humanity, and I spell out in more detail the relation between the agent’s belief and the actual facts pertaining to the consent of the person who is used as means to the agent’s end. I then discuss the importance of the requirement that agents make their use of others conditional on the others’ consent as a matter of moral principle. I next show that the proposed reading of the prohibition, despite its focus on the agent’s maxims and practical reasoning, yields important conclusions about the moral status of external actions, and I address several cases that are pur- ported to spell trouble for my reading of Kant’s prohibition. I end by outlining two challenges for possible (rational) consent readings of the prohibition against using others merely as means. (shrink)

Vector models of language are based on the contextual aspects of words and how they co-occur in text. Truth conditional models focus on the logical aspects of language, the denotations of phrases, and their compositional properties. In the latter approach the denotation of a sentence determines its truth conditions and can be taken to be a truth value, a set of possible worlds, a context change potential, or similar. In this short paper, we develop a vector semantics for language based (...) on the simply typed lambda calculus. Our semantics uses techniques familiar from the truth conditional tradition and is based on a form of dynamic interpretation inspired by Heim's context updates. (shrink)

One of the central topics in semantic theory over the last few decades concerns the nature of local contexts. Recently, theorists have tried to develop general, non-stipulative accounts of local contexts (Schlenker, 2009; Ingason, 2016; Mandelkern & Romoli, 2017a). In this paper, we contribute to this literature by drawing attention to the local contexts of subclausal expressions. More specifically, we focus on the local contexts of quantificational determiners, e.g. `all', `both', etc. Our central tool for probing the local contexts of (...) subclausal elements is the principle Maximize Presupposition! (Percus, 2006; Singh, 2011). The empirical basis of our investigation concerns some data discussed by Anvari (2018b), e.g. the fact that sentences such as `All of the two presidential candidates are crooked' are unacceptable. In order to explain this, we suggest that the local context of determiners needs to contain the information carried by their restrictor. However, no existing non-stipulative account predicts this. Consequently, we think that the local contexts of subclausal expressions will likely have to be stipulated. This result has important consequences for debates in semantics and pragmatics, e.g. those around the so-called "explanatory problem" for dynamic semantics (Soames, 1982; Heim, 1990; Schlenker, 2009). (shrink)

One of the insights of dynamic semantics in its various guises (Kamp 1981, Heim 1982, Groenendijk & Stokhof 1991, Kamp & Reyle 1993 among many others) is that interpretation is sensitive to left-to-right order. Is order sensitivity, particularly the default left-to-right order of evaluation, a property of particular meanings of certain lexical items (e.g., dynamically interpreted conjunction) or is it a more general feature of meaning composition? If it is a more general feature of meaning composition, is it a (...) processing ‘preference’ or should it be captured as a ‘harder’ constraint on the type of meanings and operations over meanings involved in natural language interpretation? This squib draws attention to the symmetrical A-too B-too construction (found in a variety of languages, e.g., Hungarian, Japanese, Romanian, Russian) in this context. It argues that any semantic analysis of its main ‘symmetrical-meaning’ characteristic should also allow for subtler interactions between this construction and items that are clearly sensitive to evaluation-order effects, e.g., anaphoric adjectives like next and other. We suggest that the notion of postsupposition embedded in a broader dynamic framework is better able to account for both the symmetric nature of this construction, its non-symmetric variant A-too, and its interaction with items that are evaluation-order sensitive. We briefly compare this proposal with a couple of possible alternative accounts. (shrink)

Quantification, Negation, and Focus: Challenges at the Conceptual-Intentional Semantic Interface Tista Bagchi National Institute of Science, Technology, and Development Studies (NISTADS) and the University of Delhi Since the proposal of Logical Form (LF) was put forward by Robert May in his 1977 MIT doctoral dissertation and was subsequently adopted into the overall architecture of language as conceived under Government-Binding Theory (Chomsky 1981), there has been a steady research effort to determine the nature of LF in language in light of structurally (...) diverse languages around the world, which has ultimately contributed to the reinterpretation of LF as a Conceptual-Intentional (C-I) interface level between the computational syntactic component of the faculty of language and one or more interpretive faculties of the human mind. While this has opened up further possibilities of research in phenomena such as quantifier scope and scope interactions between negation, quantification, and focus, it has also given rise to a few real challenges to linguistic theory as well. Some of these are: (i) the split between lexical meaning – a matter supposedly belonging to the phase-wise selection of lexical arrays – and issues of semantic interpretation that arise purely from binding and scope phenomena (Mukherji 2010); (ii) partially relatedly, the level at which theta role assignment can be argued to take place, an issue that is taken up by me in Bagchi (2007); and (iii) how supposedly “pure” scopal phenomena relating to quantifiers, negation, and emphasizing expressions such as only and even (comparable to, e.g., Urdu/Hindi hii and bhii, Bangla –i and –o) also have dimensions of both focus and discourse reference. While recognizing all of these challenges, this talk aims to highlight particularly challenge (iii), both in terms of scholarship in the past and for the rich prospects for research on languages of south Asia with the semantics of quantification, negation, and focus in view. The scholarship of the past that I seek to relate this issue to is where, parallel to (and largely independently of) the research on LF that had been happening, Barwise and Cooper were developing their influential view of noun phrases as generalized quantifiers, culminating in their key 1981 article “Generalized Quantifiers and Natural Language” while, independently, McCawley, in his 1981 book Everything that Linguists have Always Wanted to Know about Logic, established through argumentation that all noun phrases semantically behave like generalized quantified expressions (further elaborated by him in the second – 1994 – revised edition of his book). I seek to demonstrate, based on limited data analysis from selected languages of south Asia, that our current understanding of quantification, negation, and focus under the Minimalist view owes something significant to the two major, but now largely marginalized, works of scholarship, and that for the way forward it is essential to adopt a more formal-semantic approach as adopted by them and also by later works such as Denis Bouchard’s (1995) The Semantics of Syntax, Mats Rooth’s work on focus (e.g., Rooth 1996, “Focus” in Shalom Lappin’s Handbook of Contemporary Semantic Theory), Heim and Kratzer’s Semantics in Generative Grammar (1998), and Yoad Winter’s (2002) Linguistic Inquiry article on semantic number, to cite just a few instances. (shrink)

Vector models of language are based on the contextual aspects of language, the distributions of words and how they co-occur in text. Truth conditional models focus on the logical aspects of language, compositional properties of words and how they compose to form sentences. In the truth conditional approach, the denotation of a sentence determines its truth conditions, which can be taken to be a truth value, a set of possible worlds, a context change potential, or similar. In the vector models, (...) the degree of co-occurrence of words in context determines how similar the meanings of words are. In this paper, we put these two models together and develop a vector semantics for language based on the simply typed lambda calculus models of natural language. We provide two types of vector semantics: a static one that uses techniques familiar from the truth conditional tradition and a dynamic one based on a form of dynamic interpretation inspired by Heim’s context change potentials. We show how the dynamic model can be applied to entailment between a corpus and a sentence and provide examples. (shrink)

Preliminary Material /Reto Rössler, Tim Sparenberg and Philipp Weber -- Kosmos & Kontingenz /Reto Rössler, Tim Sparenberg and Philipp Weber -- "De la théorie à la pratique“ /Eva Marie Noller -- Mittelalterliche Kosmologie und Kontingenz /Cornelia Selent -- Kontingenz der Stimmen im Kosmos der Lettern -,Atomologie', Technologie und William Baldwins Beware the Cat /Ronja Bodola -- Hypothese, Abweichung und Traum Keplers Ellipsen /Reto Rössler -- "Nur leerer Raum und Schatten“ /Hartmut Böhme -- Gewissheit als sentiment /Christian Reidenbach -- Poiesis im (...) "Gegenhalt“ der anderen Welten: Epistemische und kosmologische Kontingenz bei Breitinger und Brockes /Johannes Wankhammer -- Ungereimtheit - Poesie und Prosa um 1755 /Wolfgang Hottner -- "Es giebt freylich unzähliche Welten“ /Tim Sparenberg -- Kontingenz, Ordnung und realer Grund bei Kant /Thijs Menting -- Im Grunde das Regellose /Philipp Weber -- Kontingenz und Latenz /Helmut Müller-Sievers -- Revolution in Permanenz: Auguste Blanquis Ewigkeit durch die Sterne /Alexandra Heimes -- "Kosmische Gesetze“? /Elisa Ronzheimer -- Vom unendlichen Universum zur Dialektik der Kontingenz /Thomas Ebke -- Stetigkeit im kosmischen Diskontinuum /Timothy Attanucci -- Versuch einer Kosmologie des Performativen in der Kunst /Maximilian Haas -- Kosmopolitismus und Internationalismus: Zwei Modelle, zwei Erbschaften /Étienne Balibar -- Vom kontingenten Kosmos zur Kosmopolitik /Karin Harrasser -- Auswahlbibliographie /Reto Rössler, Tim Sparenberg and Philipp Weber -- Begriffsregister /Reto Rössler, Tim Sparenberg and Philipp Weber -- Autorinnen und Autoren /Reto Rössler, Tim Sparenberg and Philipp Weber. (shrink)

I argue that semantics is the study of the proprietary database of a centrally inaccessible and informationally encapsulated input–output system. This system’s role is to encode and decode partial and defeasible evidence of what speakers are saying. Since information about nonlinguistic context is therefore outside the purview of semantic processing, a sentence’s semantic value is not its content but a partial and defeasible constraint on what it can be used to say. I show how to translate this thesis into a (...) detailed compositional-semantic theory based on the influential framework of Heim and Kratzer. This approach situates semantics within an independently motivated account of human cognitive architecture and reveals the semantics–pragmatics interface to be grounded in the underlying interface between modular and central systems. (shrink)

Bishop sentences such as “If a bishop meets a bishop, he blesses him” have long been considered problematic for the descriptivist (or E-type) approach of donkey anaphora (e.g. Evans, 1977; Heim, 1990; and Neale, 1990). Elbourne (2005) offers a situational descriptivist analysis that allegedly solves the problem, and furthermore extends its explanatory coverage to bishop sentence with coordinate subjects. However, I throw serious doubts on Elbourne’s analysis. Specifically, I argue that the purported solution is committed to the use of (...) unbound anaphora, and it cannot sustain the claimed empirical adequacy. (shrink)

This paper applies homotopy type theory to formal semantics of natural languages and proposes a new model for the linguistic phenomenon of copredication. Copredication refers to sentences where two predicates which assume different requirements for their arguments are asserted for one single entity, e.g., "the lunch was delicious but took forever". This paper is particularly concerned with copredication sentences with quantification, i.e., cases where the two predicates impose distinct criteria of quantification and individuation, e.g., "Fred picked up and mastered three (...) books." In our solution developed in homotopy type theory and using the rule of existential closure following Heim analysis of indefinites, common nouns are modeled as identifications of their aspects using HoTT identity types, e.g., the common noun book is modeled as identifications of its physical and informational aspects. The previous treatments of copredication in systems of semantics which are based on simple type theory and dependent type theories make the correct predictions but at the expense of ad hoc extensions (e.g., partial functions, dot types and coercive subtyping). The model proposed here, also predicts the correct results but using a conceptually simpler foundation and no ad hoc extensions. (shrink)